Dugo sam ali baš dugo razmišljala o
tome. I od silnog dumanja potonula. Mislim, potonula u najdublje misli odakle
je trebalo odlučno se vratiti i doneti neku konačno mudru odluku. Medjutim,
predugačko, preobimno aktiviranje moždanog trakta ne donese uglavnom nikakvo
dobro, što će reći - unesreći i iskomplikuje dok si rekao - Ture bure gura,
bula bure valja, bolje ture bure gura, neg' što bula bure valja. Umesto da
sam proces skratila i izgurala bure, i ostavila da organ koristim posle, onako
usput i u skladu sa zahtevima realnosti, ja okasnih. I posle ti kriv horoskop.
Djavola, neće da biva. Takvo potonuće u misli potopi i čoveka, i nadu, i
planove, i ciljeve, i samopoštovanje mu. Ma o čemu ova govori, zapitaće neko!?
Elem - u tamo neeekoj prošlosti,
valjalo je ozbiljno popričati sa sobom i dogovoriti se sa srcetom i pameću šta
valja dalje činiti u životu. A opcija i izbora koliko hoćeš, kao onaj miš -
jal' sir, jal' slanina i, i, .... tako tudja sugestija na kraju preseče svečanu
vrpcu i ostavi srce da plače a pamet u ubedjenju da su prava rešenja rezultat
dugoročnog i pametnog ubedjenja srca da je sve u najboljem redu. No to nije
bitan deo, iako jeste. Smanjuje se tako ta prošlost ka budućnosti i pamet
shvati da ko od srca beži koža mu se ježi. Tako je nešto postalo ništa, malo od
nagrizanja zubom vremena, malo sticajem okolnosti i postalo nešto sa čijim
posledicama je trebalo pomiriti se. Pa i nisam, neću lagati. To je uticalo da u
izboru karijere tj. životnog zanimanja (naravno, o tome pričam), ispadnem
kolateralna, ljudska i materijalna šteta. Nikad nisam zavolela svoj izbor,
štaviše ne podnosimo se. Ali me snovi nisu napuštali. Neću ni o tome lagati.
Jačaju oni, jačam i ja, ostvaruju se oni (jer ih bezobrazno gonim), ostvarujem
se i ja. I tako jednog dana, dodje sadašnjost, klimava doduše, jer san ne ubode
uvek potrebe stvarnosti. Onda opet sedneš da konsultuješ od vremena izandjale
patrljke pameti i srca i sebi nerado priznaš da su te em sopstvene em tudje
godine prestigle, a vreme izvan svih i svega pregazilo. Šta uraditi no
konsultovati sredstva javnog informisanja u kojima je sadržana sva istina, jer
nema tu ni lažova ni prevare, nema šanse.
Prema pomnim, ozbiljnim, naučno
potkovanim istraživanjima, a što udara na sva postojeća čula kao dokaz da su
data proučavanja istinita - najisplativija, najplaćenija, najtraženija,
najpopularnija, naj nad svim najzanimanjima za žene u tačci sadašnjosti a ako
je verovati i budućnosti jesu - klaberizam, starletizam i blogojavljanje. Ko se
od Venera udene u nešto od ova tri, i ima sreće da se katapultira na zloćudno,
zahtevno, klizavo nebo puno crnih pretećih rupa i usisavajućih galaksija u
kojima pre svega vladaju muškarci (to je od Adama povuklo nogu), može da ...na
primer pronadje iscrpno ali bogato izvorište za produženi podupir nevečne
mladosti, da isprojektuje i ubode bogatog muža, da napabirči bar godine radnog
staža vezanog za javne radove, a ako silikoni ne popucaju i mozak ne propusti
previše nepraktičnog intelektualnog znanja, može da dočeka i penziju. A ona
zvuči daleko. Malo sutra je daleko. To je već nakosutra ali mladost je ćorava.
A kako ja to znam? Pa tako što mi realnim sagledavanjem lične nezgodne
situacije, pozicija klaberke i starlete otpada. Da sam malo mladjahnija,
spremnija na fizički bol i trpljenje stranih silikonskih i ostalih tela u
organizmu, tolerantna na brojnost klijentele tj. obožavaoca, prijemčivija na
kreditne kartice bez limita i belosvetske modne marke, eto mene tamo. Ovako, ne
mogu ni da primirišem jer bih bila odbačena kao nepodudarajući organ. Dakle,
ostaje vatanje za slamčicu zvanu - blog.
Blog je kao što štovani čitaoci
znaju nešto gde sve može ali ne mora, ali hoće i bude kako se odluči. Mesto gde
blogostvoritelj piše o onom što mrcvari široke narodne mase pa tu ispovrne i
nešto od svog stava po zajedničkoj muci, ili neku svoju brigu prenese na
drugoga. Ako ti se hoće možeš na njemu da kuvaš ručak, držiš besplatne kurseve
o roditeljstvu, hvališ se svojim putovanjima, izigravaš književnog, filmskog,
muzičkog ili umetničkog kritičara pa redom dželatiraš ili uzdižeš, uvališ neku
svoju rukotvorinu, poeziraš ili proziraš, držiš predavanja i soliš pamet a
možeš i da prodaš maglu ljubiteljima neke drugačije klime, modno fraziraš i
prozivaš dok sediš nenašminkana, neokupana ili samo u donjem vešu i to niko ne
zna, prosipaš citate izvučene iz gugl magacina, i ko zna šta ne sve. Sve u
svemu, blog je jedan fini posao gde kao prosečni blogeraš radiš za klikere ali
u korist svoje duše, ali kao faca možeš da ušićariš i lovu i slavu (aj Bože
pomozi). Nema ni kosmičke šanse da ugrabiš neku od gore navedenih životnih
prednosti makar i kao blogocar ili carica, ali kad je šipka daleko a plaćenici
nedostižni onda je dobra i virtuala. Uz magične moći neke osobite sile, možda
te intervjuišu ili proglase u neke topovske liste pa može i da zazvuči. Ako
ništa, šalili smo se i galili. Da sam mislila na vreme i bila ispred vremena, a
ne da kasnim kao što svuda i povodom svega kasnim, sad bih bila na konju. Ovako
idem peške i smišljam o čemu da pišem, zatvoreno maštajući o blistavoj karijeri
Venere za šipkom koja se u svakom segmentu odupire zakonima gravitacije. Sve to
za one klikere naravno, osim što mi je duša skoro na mestu. Tu negde blizu
epicentra spokojstva. Veličinu i ozbiljnost već načinjene štete neću
premeravati, nenadoknadiva je.
I kao što reče moja dobra drugarica
- skrati malo to svoje pisanje, predugačko je, makaziraj i ne guši, pa da
ubrzam...evo, dokotrljah se nekako do današnjeg kraja iako nisam ni razvila
ideju, probivši sve granice čitalačke nestrpljivosti da nešto počne da se
dešava. Obećavam da ću naredni put pisati o cvrkutanju (devojke koje su leteće
zvezde i masterke očvrslih stubova neće biti zaboravljene a i kako bi mogle), o
mnogo zanimljivijoj temi koja je u stvari bila kamen temeljac ovog današnjeg
opravdanja moje blogerske egzistencije. Do tada jedan cvrk i ... da se zna da
za svaki slučaj instalaciju šipke još uvek držim u glavi. Možda ovoj blogerki
koja se bavi jednim od tri najunosnija zanimanja danas, ta pomoćna veština kao
druga, otvori i vrata onog trećeg raja čak i za Venere u ovim mojim otrežnjenim
godinama, bar za neke koji imaju pomućeni vid, sluh i još nešto volje za
životom. Zamislite, 3 u 1! Ah ne, to nisam ja, to je samo moja šauma.
O rodničkim i ostalim razlikama Venera čitajte ekxluzivno u narednom nastavku. Žene napred, mužjaci stojite.
