Pokloni sebi

Neće da te pusti sa drugaricama i devojkama u provod? - Kuš more! I udri joj Direkt!

Kopa ti po mobilnom telefonu i čita tvoje intimne poruke? - Odbij! I odalami joj Kroše!

Zvoca ti kako trošiš njen i svoj novac? - Čibe! I raspali joj jedan moćni Aperkat!

Rodila ti bebca, očekuje da budeš brižan, pažljiv i nežan, pomažeš joj i ponašaš se odgovorno - Marš! I šutni to nogom!

U braku ste par dana, nedelja, meseci, godina i usuđuje se da ti oduzme slobodu? A ti naočit, mišićav, zgodan, neodoljiv, jak, uspešan, uman, svaka bi te? - Umesi je oklagijom za celulit ili testo, izmasiraj joj pesnicama stomak i leđa, jakim prstima ojačaj njenu slamu od kose i zglobove, i pusti joj krv da joj se pritisak u ušima, glasu i nasilničkim namerama unormale. Prijavi je za psihičko zlostavljanje, jer su histerične i neuravnotežene žene podjednako otrovne koliko i zloslutne, smrtonosne, teške bolesti. Budi pravi mužjak koji će da se izdigne iznad situacije i izbaci to iz svoje kuće, a možeš i nju iz njene. Ili lepo pokupi svoje krpe, zgaženu čast i ranjenu sujetu, pre nego što te taj XX kvar ne izbaci naglavačke i još ti natovari medije, društvo za zaštitu žena, sigurne kuće, feministkinje, pendreke, i ostale uterivače ženskih prava. Budi Luka, Vlada, Gagi, a ne šonja tunjavi koji ne ume da se odbrani i pokaže ženi gde joj je mesto! U stvari...

Lako je govoriti iz perspektive nekog ko je fizičko zlostavljanje "osetio" čitanjem o tome. Ili slušanjem svojih prijateljica ili ne/poznatih koje su imale nesreću da kroz udarce, šamare, guranja, padove, veliki bol, prolaze kroz nezaboravnu traumu. Pri tom je teško  shvatiti šta prethodi nikada zaraslim ožiljcima. Još i potpuno nemoguće razumeti motive fizički jačeg da se batinama razračunava sa slabijim, koliko god bio "izazvan".  Kolika i kakva je to krivica koja nekome daje za pravo da upotrebi silu i povređuje? Da sebi dodeli ulogu vlasnika tuđeg tela i života? "Voli" načinom krvnika? Ostavši pri tom cinik koji bahato demantuje dokaze koje nemarno ostavlja za sobom. Kome je smešno njeno upiranje prsta na njegov domaći rad. Koji ne vidi ništa loše u tome što podiže šaku na onog kome je tom istom rukom obećao sigurnost i oslonac, pružio kratkotrajnu nežnost,  a i ako nije, zašto?

Valjda zbog toga što nasilništvo i ludilo uma ne bira mesto i vreme, ne traži razlog ili povod, nije limitirano godinama partnera i dužine veze, obrazovanjem i finansijskom sigurnošću. Čime onda? 

Strahom, koji predano trpi sadistu i njegovo mentalno uvrnuće. Lekcije su  često savladane kopiranjem slika iz detinjstva, doživljene na sopstvenoj ili bliskoj koži. Nema veze sa uživanjem u izvrnutoj postavi telesnog zadovoljstva, već sa načinom koji ne prepoznaje normalne načine funkcionisanja partnera. Trpljenje koje prihvata ulogu podređenog jer osoba "zna" da nije dovoljno dobra i da "zaslužuje kaznu". 

Vaspitanjem, koje žrtvu izričito postavlja u poziciju poniženog jer tako "mora" i jer će samo ćutanjem moći da umiri nasilnika. Žena je fizički slabija, finansijski zavisnija, mentalno zaostalija i ona po poretku stvari treba da se povinuje uzvišenijem - tako on i slični smatraju. 

Ljubavlju, koja zaslepljenošću ne razaznaje da taj pojam baš nikada ne podrazumeva takmičenje, biranje vođe, diktaturu, nametanje volje, ucenu, uslovljavanje, silu, oluju koja daje na dinamici i uzbuđenju.   

Zavisnošću, pre svega materijalnom koja je usled nemogućnosti i minimalnog pomeranja u stranu i nalaženja boljih načina da se preživi, nagoni da ćuti i teši se da će možda nekada biti bolje. Desi se pri tom da nema podršku najbližih jer se svojom vezom zapravo odrekla svoje bazične porodice. Uglavnom ni sistema koji nema dovoljno novca i resursa da joj pruži posao ili pomoć, pa preostaju mrvice koje valja pozobati i čekati neko bolje sutra. Obično se desi ništa, i dođe nikad. 

Površnošću, koja u sebi sublimira više toga, a ponajviše od svega nesposobnost da se nasilnik prepozna na vreme. Ona nesvesno žmuri na očiglednost nadolaska katastrofe, na možda ne previše u prvi mah uočljive predznake poniženja koja slede, i kada već bude kasno - znake, koji se više ne mogu osporiti. Ali i tada trpi dok ne pronađe nešto drugo, isto po posledicama.  

Koji god da je razlog nesuvislog odabira zveri koja ne preza da napada i ranjava slabijeg, preostaje preispitivanje načina kako to sprečiti. Zlo je ukorenjena i nepromenljiva kategorija, opšta zakonitost svakog vremena. Menjaju se samo njeni pojavni oblici, ali ni to previše drastično, i sankcije koje to obuzdavaju. Može biti opomena, privremeno udaljavanje, ili kavez. Nekada ne postoji uopšte, i tamo se one siluju, bičuju, kamenuju, zatvaraju, spaljuju, uništavaju do smrti jer je njihov najveći greh što su žene. Nekada im se smeju, prozivaju ih, šikaniraju, upozoravaju da su dobile ono što su tražile, ubeđuju da budu trpeljive i ne izazivaju, smatraju kukavicama i razmaženim, i govore da polovi prirodno ne trpe jednakost, niti to mogu biti. Pa i ne mogu, jer jesmo različiti, i zato što nikada u nekim stvarima ne možemo doseći muškarce. Niti oni nas. Te sinusoide pojedinačnih prednosti i mana, nedostataka i vrlina će se stalno preplitati, manje - više pokušavajući da se dodirnu u istoj tački koja bi značila prihvatanje drugačijeg, i pokušaj razumevanja za isto. Većini to ne uspeva. Većina i ne proba. Većina i ne želi jer svoje pravo tretira neosporivim, činjenicom da se o "očitim prednostima" ne raspravlja. Ali iza te prepredene priče uvek ostaje poneka slika. Na njoj se mogu videti ružne modrice, podlivi, prelomi, izbijeni zubi, opekotine ne samo na telu nego i duši koja visi rasparana, uprljana, smoždena i bez nade. On čak ne mora da ostavlja tragove svojih stopala i ruku po njenom telu. Može da je razori ponižavanjem, vikanjem, psovanjem, prezirom, ljubomorom, neumesnim upoređivanjem sa drugima, ismevanjem, pretnjom, ucenjivanjem, bežanjem ka drugima. Može čak i ćutanjem kojim navodno sprečava svađu dok zapravo kukavički beži od razgovora koji jedini i uvek može da razreši bilo kakvu nesuglasicu, neslaganje, problem - bezglasni teror sa posledicama lomljenja "kostiju" razumevanja . 

I dok aktuelne Nataše i njoj slične, ili od nje potpuno različite, svoju pravdu sada traže na strani zakona, koga bezakonje, malodušnost i sila pasive kao senka prati, postavlja se pitanje - koliko je žena sama kriva za sve ono što joj se dešava? Drugačije rečeno - koliko je kriva za pogrešne izbore partnera? Smatram da jeste, i to mnogo. Da snosi punu odgovornost što je došavši u dodir sa osobom koja je (moguće je odmah uočiti, osim ako ne želiš da vidiš) vesnik nesreće, dopustila da joj ta nesreća prodre u život. Da su bilo njegovo lice, telo, ugled, novac, ili pažnja kojom obasipa, interesovanjem koje pokazuje, maniri kojima kupuje, reči koje prosipa, pamet kojom se nameće, potpuno nebitni kada se onaj mizerni, primitivan, bahat, potcenjivački, nadmeni, samoživ, uvlakački, patetičan ili previše mazni momenat (sumnjiv jer miriše na korist koju želi da prigrabi, i to isključivo na svoj račun) odnegde izmigolji i poput krpelja zakači na nevidljivo mesto, ispuštajući otrov dok žrtva ne obamre. Vidi se zapravo sve, ukoliko nisi spavač i sanjar. Ili gledaš širom otvorenih očiju ali ti usmerena pažnja ignoriše intuiciju. Priča gde životom sa manipulatorom najbolje možeš da izmanipulišeš sebe. Zato istina leži naslonjena na laž kojom samu sebe uspavljuješ. U vreme i na prostoru gde nismo prisiljeni na izbore, već ih doborovoljno pravimo (nismo ucenjeni na ugovorene brakove, nema religijskih ograničenja, možemo imati i probne veze bez osude, "zabavljati" se dok zajednički ne pojedemo vagon soli, zaljubljivati i ostavljati), ne postoji razlog da svoj život pretvaramo u klupko zla i nevolje koje ne može niko da razmrsi. Nismo mačke koje će se njime nedužno igrati, niti imamo 9 života pa je nebitno koliko ćemo puta pogrešiti. Sve je važno. U suprotnom naš život postaje (onako kako su on ili oni odlučili) nebitan i jadan. I sklon nezaustavljivom padu. 

U stvari... žao mi je što o ovome opet pišem. Žao mi je što postoji statistički podatak koji govori da u našoj zemlji svaki četvrti mladić i svaka deseta devojka smatraju da jedan šamar nije nasilje. Gde su svaki treći i svaka deseta ubeđeni da su upućene vulgarnosti na mestu. Gde će svaki deseti i svaka 33-ća se složiti da povremeno udaranje nije naodmet. Gde svaki drugi i 25-ta bez griže savesti podržava prebijanje homoseksualca (ne i lezbejke). Gde bi svaki treći mogao da nasrne na devojku koja je provokativnije obučena. Uzorak nije veliki, nešto preko 400 ispitanika oba pola među mladima, ali dovoljno upečatljiv i uznemirujuć da prokaže one od kojih su to videli i naučili. Postavlja se pitanje - ko vaspitava tu decu (više to ipak nisu), ko su njihovi uzori, kako će njihovi životi i međuljudski odnosi izgledati? Da li su takve slike obojene roditeljskom prilikom, gledanjem nasilničkih rijalitija, oponašanjem nasilnika za koje sankcija a ni prava osuda ne postoji, opadanjem svih moralnih vrednosti, ili jednostavnom činjenicom da je svet muškaraca pretesan i privilegovan da bi žene u njemu uspele da spasu nešto od svog dostojanstva. Žao mi je i što krivi muškarci nikada neće shvatiti da ispravno leži u onome što i ne probaju da razumeju, niti prihvate. Lako je. Kada više ne vole i ne poštuju (ako uopšte to i umeju), kada im partner smeta, kada postoji neko bolji od onog sa kim su, samo treba da se okrenu i odu. Kada ne mogu da pruže ništa osim nesreće, treba pošteno da podviju svoj Minotaurski rep i zauvek zalutaju u svom životnom lavirintu. I puste druge da pre-žive. Barem će dokazati da su u nikakvosti nekakvi ljudi. 

A ti koja robuješ svojoj slabosti, predrasudama i bojazni da ćeš izgubiti dobar glas, ime, "poštovanje, ljubav i odanost", koja si zastrašena novim početkom iako si odavno dotakla kraj, koja gazi svoj uveli razum kako bi u drugome izazvala nepostojeću osećajnost, koja po ko zna koji put dobija njegova ko zna koliko puta prekršena obećanja, koja razume više njegovu slobodu od svoje, koja mu rađaš decu da bi ga zadržala ili umilostivila, koja voli nekog ko je prezire ili je prema njoj ravnodušan, koja uporno zaboravlja ono na šta je on stalno neprijatno podseća, koja nečiji nemir ne vidi kao nemar, kojoj je dovoljno njegovog malo da bi osetila svoje veliko, koja punog srca daje dok on bezočno otima, kojoj je poniženje znak da bude još nežnija, koja dotura oružje kojim će biti ubijena - Beži! Ne okreći se.  Trči najbrže što možeš. I osvoji medalju za hrabrost što si u tome uspela, život od ništavila otrgla i sebi ga poklonila. 

P.S.  Treći post uzastopce koji sledi istovetnu nit.  Ne postavljam sebi pitanje zašto. Već samo - dokle? 

Papazjanija

One to vole. Volele su. I voleće. Jer su od krvi i mesa, žlezdi i čula koje ih čine živim. Jer imaju kao i njihov polni opozit, telesnu i duševnu potrebu za Potvrdom, Prihvatanjem, Pripadanjem, Poštovanjem, Pobedom, Paradiranjem, Podsticajem, Predajom, pa i Posedovanjem jedinstvenog slova P raznoraznih značenja i korisnosti. Ono što životne situacije čini koliko uzbudljivim, toliko i komplikovanim, jesu Peripetije. Njihovi izazivači su što sâmi subjekti Priča, što različiti sudbinski Putevi. Ono što leži u temelju svakog tog Presudnog trenutka jeste Pristup. A verovatno i Princip.

Može da je Pogleda. Ne kao tele šarena vrata, već nekako Posebno - ispitivački, pronicljivo, šeretski, uz namig, kroz trepavice, s najdubljim razumevanjem, glumeći odsutnost, penetrirajuće,  obećavajuće, stidljivo, strasno, bez reči, sa osmehom, molećivo, iskosa, odozgo, odozdo, u prolazu, tajno, direktno, provokativno, ljubopitljivo, nežno, prepotentno. 

Može da je Pita. Da bi izbegao nesporazume, i napravio Pasarelu između sebe i nje - drsko, uljudno, tiho, glasno, malorečito, obilato, znatiželjno, nehajno, kulturno, bahato, drhtavo, sigurno, mudro, glupo, ubedljivo, iznenada, nametljivo, slučajno. 

Može da je Prati. Sa pola ili oba uveta, punog ili praznog srca, do tamo daleko ili tu blizu, ali kao jedini način da Participira u njenoj svakodnevici - predano, kolebljivo, privremeno, mirno, uporno, na kratko, do kraja života, površno, posesivno, panično, pasivno, poltronski, krišom, sam ili u društvu, lakim ili teškim korakom, s verom, bez nade. 

Može da je Pipne. Jednom ili obema rukama bežeći od običnosti ka njenoj Posebnosti - manirom prostaka, ili džentlemena, požudno, usput, ciljno, nežno, grubo, nasilno, nespretno, neočekivano, samo njen delić, mahinalno, njeno sve, da zapamti, oskrnavi je, obeleži, oživi, da uživa, oseti, da zaboravi svoje pre, pronikne, nauči, dobije zauzvrat. 

A ona, ona je uvek različita. Iako nekako ista ili jako slična u kategoriji kojoj pripada. No, dovoljno zamamna da se gleda, priupita, proprati ili pipne. Donekle. 

Može biti jako mlada, maloletnica preciznije. U tom paketu se guraju naivnost, nezrelost, strah od i glad za nepoznatim, jedrost, polet, avanturizam, nesigurnost, samopouzdanje u izgradnji, romantika, žudnja, razočarenje, ustreptalost, odlučnost, imitacija, čistota, detinjasta glupost, traženje i sebe i drugih, optimizam, crnilo, površnost, ludiranje, nespokoj. Ona ili ćuti, ili galami, sredina malo broji. Ćutanje traži neimenovani oslonac u sebi koji će joj pokazati šta i kako. Ona čeka, doktorirajući na teoriji. Galama traži da bude primećena odmah, ne birajući previše publiku. Ona je spremna da odmah sve p(r)oda, čak i za banalnosti, po cenu za koju ne shvata koliko je visoka. Ili pod pritiskom, pogrešno sluteći dalekosežnu uskraćenenost, sramotu i nepoželjnost. Ubrzano uči od onih koje će sustići. Ona plamti od želje da bude primećena, oslovljena, dodirnuta, voljena. Oni jako vole da je gledaju, pitaju, prate i pipaju. Najviše vršnjaci kojima je baš i svejedno koja, ali lepše što bolja. Uglavnom je uvrštena na spisak crtki. Ili u delu njegovog uma iz koga neće izaći dok god je živ. Vole je i nešto stariji koji deluju i nastupaju bogovski, ali i mlađe i veoma stare čike kojima se Pritisak diže samo na zelenilo.  A Romeo i Julija sa srećnim krajem? Ima. Ali retko.   

       

Može biti mlada, od 20 do 30 godina starosti. Zna ko je, ali i ne zna. Zna šta hoće, ali i nema pojma. Zna šta čeka, ali često ne ume da nađe. Zna kako on treba da izgleda, ali ima još vremena. Zna da nešto što se očekuje od nje - neće, ali očekuje da drugi shvate da će uraditi samo što ona hoće. Privlačna je, meke i mirisne kože, i bujnosti, bez obzira koliko obična bila. Ima planove, nije umorna, istražuje, uči, izbegava loše postavljene zamke, ume da ih postavi drugima, lenja jer ima ko, vredna jer je čvrsto odlučila, može da trči, igra, stvara, izmišlja, menja i mišljenje i ciljeve, a i one koje želi. Ume skupo da proda, i jeftino da kupi. Verbalno veštija i sigurnija. Ne zna koliko i šta sve još može, i koliko će joj kada bude starija biti žao što to nije. Oni jako vole da je gledaju, pitaju, prate i pipaju. Najviše vršnjaci koji od crtki postepeno prelaze na upadljivije tačke na koje valja obratiti pažnju i razmotriti ih kao potencijal kojim će zaokružiti svoje traganje za savršenom. Maloletnici o njima maštaju. Nekima se mašta i ostvari, i to su neke od najlepših, rado spominjanih uspomena u nadolazećoj starosti. Vole je i stariji, oni između 35 i 65, što slobodni, što oženjeni, što jaki i u snazi, što desperantni koji probaju da probude uspavanost i evociraju mladost.  

Može biti zrela, od 30 do 50 godina. Itekako zna ko je, i šta hoće. Zna kako sve izgleda i šta je propušteno. Zna da čeka, ali i da se uspaniči jer se vreme poprilično ubrzalo. Delimično je ostvarena, ali uporno radi da delimičnost pretvori u celovitost. Ima planove i načine da ih realizuje. I dalje gubi vreme na glupe situacije, ljude i prilagođavanje drugima, ali sa povećanjem broja godina i iskustava sve manje i ređe. Poznate su joj sve taktike i zamke, veštine i načini, i njima mađioničarski barata. Poneka(d) navlači odeću i kožu balavice, ali je odaju neizbrisivi tragovi. Izaziva (p)o(d)smeh jer to mogu da (ne) razumeju samo (ne)pristrasni i (ne)uskih shvatanja. Pravi greške sa odlaganjima, čekajući povoljnije prilike koje možda nikada neće doći. Može mnogo fizički i psihički da podnese. Ume toliko, koliko nikad pre i posle neće umeti. I da bude neuporedivo lepša no ranije, mada naslućuje da to neće potrajati, iako se nada. Čak i ona ispodprosečnih estetskih i intelektualnih performansi, i nikom pripadajuća je emotivno ispunjena, jer itekako zna sa njima. Posebno sa zagorelim tiganjima, za njenu krucijalnu stvar uskraćenim. Koje god (iznad, ravno, ispod)prosečnosti da je, ona uz osmeh promišlja ko će ostaviti najbolji prilog i oplemeniti je. Neka u očaju i strahu od samoće pristaje makar i na bedan. Neka je toliko sigurna u sebe i postojanost vremena, da se poigrava idejom o svojoj specijalnosti i nemerljivosti sa bilo kojom drugom kategorijom. Ima pravo. Ali procenjivačku grešku uoči nešto kasnije kada shvati da specijalnost jedne vrste nije unikat. Traže je deceniju mlađi i do tri decenije stariji. Ona pak ište sve što može ali i što ne treba da ima. Za njom pate samo zaljubljeni, ali retko. 

Može biti više nego zrela, od 50 do 60. Sve joj je jasno. I sve izgleda prohujalo s vihorom. Nepovratnost prilika. Nemilosrdnost protoka. Neusklađenost htenja. Ume jako dobro da služi sebi. I drugima, ali samo kada je neophodno, ili kada sama to želi. Više nije ljuta na život. Pomalo umorna, ili previše. Gasi joj se sjaj u očima. Hoće, ali neke stvari ne može. Neće, ali neke stvari mora. Ima planove i neretko sumnju da su ostvarivi. Želje su male i kompaktne, ne dobacuju predaleko. Podvlači duple crte i sve ispod toga odlazi u kompost. Ne može i ne želi više da gubi vreme na trivije. Promućurna ali sklona patnji koja je i dalje proganja. Patetiku ne voli ni u filmovima. Loše konstruisana i umom zaglavljena u prethodnosti, proba da bude i dalje ono što misli da bi trebala, i što bi se drugima dopalo. Zaboravlja da se tim sitnim izletima ne može pobeći od svoje ljušture i onog ispod. Radoznalost joj perfidno izmiče. Permisivnost je na proveri. Svesnija svega no ikada. Ima pitanja na koje nije sigurna da želi da dobije odgovor. I dalje je lepa ali na izvesno bolan način. Približava joj se tišina koje se plaši. Više ne ume da izgovori izokolne reči. Osvrće se unazad i tuli što nije znala ono što sada zna a bilo je korisno odavno znati. Uglavnom jede više no što bi trebalo. I vodi ljubav manje no što bi trebalo. I voli onoliko koliko može da u sebi posadi.  A oni ne vole previše da je gledaju, pitaju, prate i pipaju. Osim onih koji je već dugo, verno, zahvaljujući izgrađenoj jednostranoj ili obostranoj ljubavi, sve to. I onih starijih deceniju do tri kojima treba nežnost i razumevanje srodne duše. Možda i dodir tela ako im uspe.  

Može biti prezrela, od 60 do 90. Ne i prezrena, jer je dosegla lepe godine. Ili baš dugačke kad već stremi stotici. Život joj je ispisao lice. Telo joj je ispisalo vreme. U središtu njenog bića kuca srce u kome se stislo mnogo bića koje je tokom svog veka skupila. Boluje od mnogočega i koječega ako je tolikog peha. Čak i od predrasuda koje joj je natovarila neprihvaćena realnost i u vremenu zaglavljenost. Apsolutno je sigurna ko je persona (non) grata i prema takvima ima nepokolebljiv stav. Neprekinute vijuge je čine promućurnom. Voli da šeta i pleše zbog zarđalih kostiju. Nesan joj dolazi na oči. I naočare za posustali vid. Njen tip je i dalje prototip koga je prvi put svesno odabrala veoma davno. Voli da samuje. Ili bude okružena grajom, što joj damare drma. Najčeše baš sada doživljava neprebolnu perforaciju srca iz koga neutešno odlazi nada o neuništivoj ljubavi. Njen partner što ima sreće da prvi ode na daleki put, ostavlja je samu. Ali je strahovit umor više nikad neće ostaviti. Ona zna da je perspektiva sve bliža a slika sve jasnija. Dovoljno je pragmatična da se može saslušati i poslušati. Nestrpljivi i bezočni je mogu smatrati prozaičnom ali se ona nikada, ako je ikada u sebi to nosila, neće odreći poetičnog. Čak i pošto zna sve odgovore osim jednog, premda ga više ne ometa pređašnji strah. Ona je uglavnom umerena, osim ako je podbada nemirni duh. I zahvalna, osim ako na nešto nije previše kivna. Veruje svojim instinktima jer se mnogo puta o njih oglušila i pogrešila. Na glavi nosi pepeljasto ili obojeno gnezdo. Ume da škljoca veštačkim zubima i kukom.  Voli da zna, makar to bile nepotrebnosti. Nad grobom mlađeg pomisli - Dobro je da nisam ja, ili Loše je što se red pokvario. Nad novorođenim pomisli - Da si živ i zdrav, ili Neka te samo sreća prati, jer su nesreće složnije. Ako je sama, ponekad pomisli kako bi bilo lepo da barem negde, nekako može da zavoli nekog, i on nju, do njene poslednje infuzije, a posle kako hoće. A oni ne vole uopšte da je gledaju, pitaju, prate i pipaju. Ružna im je, utrnula, odrvenjena, beskorisna, uvela poput ruže ili žednog kaktusa na kome više ne rastu ionako retki cvetovi. Osim onih koji će ceniti njeno prisustvo i razmenjenu reč. Ili onih najmanjih koji će je voleti zato što je njihova. Dok ne porastu i zaborave na sve osim maloletnica i tako dalje. 

Zašto o ovome? Zato što smatram da bi Penologija trebala da se razračuna sa gadnom ljudskom prirodom da i žene tretira na nepravedan način, bilo na njihovu štetu ili u korist. Ne svuda i ne uvek, tretirane su kao robinje, postajući ugrožena vrsta osuđena na smrt. Mnogo njih je izgubilo i izgubiće svoju slobodu, mir, pa i život usled apsurdnih ubeđenja kulture ili religije kojoj pripadaju. Neke se nikada neće ni roditi jer se smatraju nepoželjnim, odstraniće ih čim saznaju da im se život smeši. Ali postoji i siva zona, međa krajnosti crnog i belog. To je ona koja nameće mnoštvo pitanja muškarcima ali i ženama koje se navikavaju na novostečena prava tj. friški zakon o seksualnom uznemiravanju. Ta novina će možda skliznuti u ludost da od svakog komplimenta, izazovnog pogleda, dodira upućenog ženi,  nastane skandal zlostavljanja koje to u suštini nije.

Oni jesu predatori, ali one umeju da budu žrtvena jagnjad u vučjoj koži. Oni budu siledžije, ali one umeju da višestruko manipulišu praveći se nežnijim i krhkijim no što jesu. Oni budu sirovi, ali su one poprilično pronicljive i lukave da tutubane lako obmanu. Oni umeju da ne razgraniče, ali su one te koje prečesto mešaju drugarstvo i diktiraju hoću-neću pristup. Oni su u poziciji da unaprede ili unazade, ali su one te koje mogu reći - Odlazim. Oni znaju da ne vole, ali im one ne ostaju dužne. Oni znaju da ucenjuju, ali su one te koje ucenu lome. Oni su fizički jači, ali one imaju čeličnu snagu duha na kome mogu da joj zavide, i još brze noge da im umaknu. Oni biraju, ali su oni odabrani. Oni lažu, ali su one izvanredni tumači njihovih misli. Oni su napadni, ali one hrane svoje graničare na liniji. Oni su uporni, ali one predstavljaju pokret otpora. Oni umeju, ali one to unapred znaju. Oni su možda naučeni naopako, ali su one te koje moraju naučene da opako spreče. I da budu podjednako dostojanstvene, umiljate, nežne, jake, odlučne, izričite, nedvosmislene, hrabre, otvorene u svojim namerama, nepokorne kad hoće, podložne kada žele. Ali, da je drugačije, taj rat među polovima bi odavno bio završen. Ko bi pobedio? Pa...

Zato je i dalje pogledajte Onako, pitajte Obavezno, pratite Okolo, pipkajte Od glave do pete. Vodite računa da adresat vaše pažnje to ume da ceni, ne potcenjuje ili procenjuje kao napad na njenu ženskost i slobodu. Desiće se i da preceni i počne da kuje opasne planove po vas, ali je zato ne treba oceniti nisko i kukavički pobeći. Treba izbeći i dizanje na pijedestal jer je sklona da zbog toga zapara nosem oblake i potraži bar još jednu verifikaciju sa strane. Ne trošite ipak svoje oči, reči, čula i dodire tek na bilo šta i bilo kog (život je samo 1, reprize nema, a korekcije su komplikovane i koštaju vremena). Posebno ne trošite kada ste očajni, u bunilu, u krizi prednjih, srednjih, zadnjih godina, ili na ponuđeni izazov koji se rasipa na više strana, pa ko se upeca. Ne upinjite tamo gde ste očito nepoželjni, pa čak ni tamo gde samo tinja plamičak koji nema od čega da se rasplamsa. Ne silite onu koja izričito ponavlja Ne, pa ni mlitavo Možda. Dobro razmislite i uzdržite se od one koja je prema svima vašeg pola podjednako ljubazna, mila, emotivno (i-ili telesno) raskrečena (da je "pojedeš" koliko je "slatka, dobra i kulturna"); koja neprestano brblja i ni za živu glavu ne ispušta ulogu glavnog animatora i nezamenljive kraljice zabave (sem nje to "niko ne ume"); koja konstantno ćuti dok vi o drugačijem i ozbiljnijem pričate jer (ona dobro zna da) tako izgleda pametnija i pažljivija (ne/probajući da išta shvati, i verovatno nikad neće); koja svoju retoričku i umnu površnost u lovore uvija; koja je bezrazložno otrovna i koju okolina po njenim zapažanjima stalno "izrabljuje"; koja traži klovna da je zabavi jer joj je stalno dosadno; koja ne za šta će sa sobom ali "zna" šta će sa vama; koja je "duhovni guru" koji u sebe velikodušno prima intimne nesreće i uspehe celog sveta; koja je na osnovu ničeg naročitog, prekomero samopouzdana i duboko veruje da je neodoljiva jer su joj  tako neki viknuli (zar skromnost nije oduvek bila vrlina?); koja nema ni mrvicu samokritičnosti; niti spontane duhovitosti; koja obožava da u svim prilikama i pozama sebe slika i to svima podeli (narcizam je ipak oduvek bio mana); koja uobražava da je famme fatale i da je druge žene zbog izgleda i šarma mrze, na pameti zavide a muškarci je se plaše; koju ne vidiš da je ikada tmurna; koja stalno očajava tražeći čelično rame za plakanje; super je "drugarica" kojoj samo treba zviznuti da dođe, te ona tu skokom (magnet i ofinger), i pri tom joj iz očiju tulipani vire. Iju! Ostade li nešto uopšte ako se sve ovo ponuđeno zbog felera odbaci ?! Pa ništa, ostaje da upiljite u njihova ogledala duše, tamo sve piše. I ne zanosite se slikom koju tamo (želite da) vidite, jer ćete u tom odrazu samo videti sebe, što je labava istina. Zaronite mnogo dublje, jer nije zlato sve što sija. Ali ako je to upravo ono što volite, slobodno osvajajte, možda vam se smiluje i dâ, a i vi njima jer ste sigurno kompatibilni i bićete zajedno jako srećni. One drukčije, običnije, tihe, neprimetne i "dosadne", one koje umeju i dobro da slušaju i puno da kažu, da i sebe i druge vide kakvim jesu, koje ne preuveličavaju i ne umanjuju, sa obuzdanim egom i realnim očekivanjima, nesujetne, skromnije, hrabre da se i sa vašim i sopstvenim manama, u skladu sa godinama koje imaju ali prožete zrncima slatke nenapadne ludosti, odgovorne i zrele, duhom čvrste i dušom meke, vrletne i duboke, sve one sakrivene po školjkama, ostavite roniocima koji vole plodove egzotičnijih mora. Takve ne dirajte da ih ne oskrnavite, ako ne vidite u njima nikakvu vrednost ili samo teškoću i napor da do njih dođete.

Znajte da je ona uvek jedan korak ispred vas, iako vam gleda u leđa. Ipak, tu ćudljivu vrstu volite podjednako strasno od njenih 0 - 100 godova. Mislim da se isplati. Prava će to prepoznati, umeti da uzvrati, zaigrati sa vama igru nežmurki. I to bez vama mile duševne potrebe da je svojom dlakavom šapom štipnete za regio glutealis u čast dobrodošlice u svoj život. Desert ipak ide na kraju.

A mi žene... ne moramo puštati dimne signale baš svakom Indijancu koji se nađe na putu lova hrane. Ne mahati mu pred nosem peruškom ili bojama da bi mu dokazali da smo prave skvo zbog kojih moraju da dižu koplje. Ne čikati baš svakog Vuka koji leti ili Bika koji leži. Niti smatrati da je baš svaki od njih nameračen da nam skine skalp. Možda samo hoće da se pohvali strelom a da ne osvaja teritoriju. Ali zato će Tiha Voda uvek moći da pomeri Stojeći Breg. Uvek.