Jupiter

Četvrtak. Dan kojim astrološki (to je nešto što "liči" na astronomiju jer se takođe bavi astrama, ali osim zvezda nema ništa zajedničko) vlada Jupiter (gasovito čudovište na nebu, bog otac svih bogova u Rimu i okolini, natalni benefik čiji trigoni i sextili biću donose sreću), koji se na sanskritu ("latinskom" jeziku dalekog istoka) naziva Guruom (tj.  Učiteljem) koji po svim etičkim i ontološkim određenjima označava mudrost, veru, budućnost i pravdu (a to kao negde u toj celovitoj kombinaciji postoji, samo se ne zna gde tačno). Kažu da Jupiter " proširuje svest, da njegov uticaj rađa potrebu za stvaranjem pravednijeg, harmoničnijeg, pozitivnijeg i bogatijeg života, da razvija ljudsku vrlinu i plemenitost, dobrotu i moral, i još pozitivno utiče na zdravlje, sreću, putovanja, dajući jak štit i prosperitet". Kako takav blistav i moćan pada baš u četvrtak, ovaj dan se smatra danom optimizma i uspeha, i sigurno donosi jedre i ukusne plodove. Za taj dan treba rezervisati sve aktivnosti u kojima za uspešan rasplet treba pomoć s neba, tj. Boga Jupitera. Ako tad ne potpišeš ugovore, ne obaviš važne novčane transakcije, ne sedneš da učiš, ne organizuješ se, ne otputuješ daleko ili blizu, zaboraviš na politiku i pravo, počni da se bojiš da će ti u životu sve krenuti krivo. I baš zato, isključivo zato, da bi u životu sve išlo pravo, i Vi sutra, u četvrtak, treba da uzmete godišnji odmor. Ili bolovanje. Ili nađete neki izgovor da zaustavite sve tekuće aktivnosti ili obaveze, i da konačno uživate. I ne samo da se ushićujete i šenlučite, nego da shvatite kako pravi izbori donose dugoročni prosperitet.

Garanciju duhovnog ispunjenja pružiće Vam oni koji vode računa o svakom životnom detalju pa i tome šta kad u životu započeti. I fizičkog, ako ste toliko važni da neposredno prisustvujete veličanstvenom događaju što se zove ugođajem za koji ste dobili pozivnicu. Ako niste dobili, sutra, u četvrtak, imate za domaći (ako hoćete da budete ne samo srećni, nego i obavešteni) da se (ako ste samo obična boranija a ne elita) nacrtate ispred TV-a i uključite kanal Prve televizije.  Tačno u 13 ha, pod milozvučjem crkvenih zvona, u svetu mračnu zajednicu ući će jedan od najnebitnijih javnih parova naše svakodnevice, čija se još nebitnija imena već mesecima vuku po sredstvima javnog terorisanja, i to sve pod pokroviteljstvom bitnih (tj. poznatih po svojim karijerama jahačice harmonikaša u mladosti i udarača tenis loptice) organizatora ovog, kako se imenuje, venčanja decenije. Kad mogu Megan i Hari po Engleskama da terorišu milione (i nas koji smo zijali u to dvoje i njihovu svitu, i još platili za taj prenos... kao da je nekog uopšte bolelo ćoše  da ih gleda), možemo i mi naš auditorijum koji je glamura i žedan, i gladan. I mi "princa" i "princezu" za trku imamo, i kamere državnog servisa koje će se uključiti da zabeleže njegovo i njeno DA, i oca i maćehu mu što će biti najsrećniji na svetu što su dobili pevačicu naslednicu za snahu i ponos, premda su u jednom momentu hteli da je šutnu jer im je mladoženju odvlačila od neketamovažnekarijere. Ali ljubav zna za granice, predbračne ugovore (jer i bogati znaju da plaču kad ih ne naprave), ko je tu tata, ko mama, kom opanci, kom obojci. Ali da ne plašimo mladu unapred, verujemo da će joj ulazak u Živojinoviće (koji kako im i prezime kaže, znaju kako se živi) otvoriti sva, pa i od zlata vrata. Samo da ne ljuti svekra i svekrvu, to je univerzalni recept (prijatelji kako će? Prijovićka lako će). No, da se vratim na poentu suštine. Dakle, 

U 13 ha će zapojati hor srpskih dečaka, tj. popova pod crkvenom kupolom. Krunisana glava Filipa, sina božjeg, sklopiće raskidiv brak sa njom Aleksandrom, kćeri božjom, a u prisustvu nekoliko stotina uzbuđenih najbližih rođaka, i dvojice kumova, od kojih jedan u životu drži mikrofon a drugi košarkašku loptu. Ako se ne predomisle u poslednjem trenutku, procedura će se završiti uz blagoslov Božjeg izaslanika. I hora. Napolju će više hiljada pozvanih i nepozvanih da šacuje kako je unutra prošlo, ali s obzirom na sigurno dobar ishod (ko bi rizikovao da brak završi pre nego je i počeo?), njihovi telefoni biće spremni. Ne dao Bog nikom da tad padne internet veza, sruši se instagram, tviter ili fejs. Doduše, kamermani i fotografi su sigurno tu, ali to nije isto kad ne zahvatiš svojim sredstvima.  Pošto prođe prvi nalet, čeka se na drugo veliko uključenje u 17 ha. Tu se već lako može zamisliti (danas u sredu), jedan ogroman, dugačak crveni tepih koji se valja duž Belexpocentra (mesto za kongresmene, iliti kongresni centar) koji je u stanju da primi barem 5000, a ako se malo potrudi i stisne možda i 10000 gostiju. Taj tepih će imati čast da bude zgažen od strane najpoznatijih ličnosti našeg zvezdanog neba. Linjaće ga pevačice, pevači, glumci, glumice, voditelji, voditeljke, političari, političarke, sportisti, sportistkinje, hetero i homo, mali i veliki, mršavi i prosečni, zgodni i zgodniji, svi oni od kojih se običnom smrtniku tresu gaće i ruka kad ih pitaju za autograme. Po njemu će se vući haljine najzvučnijeg pedigrea, udobni smokinzi, najvišlje štikle i kože raznih gmizavaca.  Biće to najsrećniji dan. Ne samo za mladence i goste. Ne samo za auditorijum ispred i iza tv ekrana. Nego i za crveni tepih koji takvu priliku neće više nikad imati u svom crvenom životu. 

Kad znojenje i pored dobre klime počne da probija kroz pore svih tkanina i boja, počeće u stvari ono pravo veselje.  Trajaće sigurno jako dugo, verovatno do jutarnjih sati, kad radnička klasa kreće u fabrike, domaćice po burek, mladost kući iz grada. Ipak ne bi valjalo preterati jer se svaka frizura, kravata i raspoloženje i pored kvaliteta relativno brzo sroza. A i gosti mogu mnogo da pojedu i popiju. I kamere to pustošenje mogu da zabeleže, što je apsolutno neglamurozno. 

Mladenci će, pošto svečanost nažalost prođe, izračunati ko ih je razočarao, ko im ulepšao veselje, i onda ne otići na medeni mesec  jer mlada mora da otplaćuje troškove svadbe. Tj. rečeno je da su oni već odradili to neko predbračno putovanje, i da će poslebračno doći na red kad snajka odradi ugovorene tezge. Realno, to je na mestu. Iskreno, ne bi ni trebalo da počne odmah da se bahati i troši blago familije u koju ulazi. Pošteno, sve je to jedan običan prazi luk koji iz nečega viri i mirisom parfema i dodirom svile se prezentuje kao nešto bez čega ne možemo preživeti petak ili budućnost koja tek stiže. A ni razumeti svu bedu i jad sopstvenih običnih, prostih života koji nam poput kukuruza kolena dere.  

No... idemo na svadbu sutra? Čak i ne moramo da nosimo ikakav poklon. Dovoljno je što postojimo, što ćemo očima pojesti sav njihov kavijar i popiti sav njihov šampanjac ali to njima ne smeta jer ima dovoljno svega za sve, što ćemo se diviti predstavi koju su osmislili samo za nas, što ćemo im se "besplatno" zavideti. Što će nas poput Gurua naučiti gde smo pogrešili, ali da najboljima uvek pripada najbolje. I da ovaj svečani četvrtak ne sme da bude crn (poput onog kada su u 20-tim prošlog veka pukle berze a svet pohrlio u sunovrat), već da znači jedan nov, srećan, uspešan početak. Za "elitu" ispred, i prosjake iza oka kamere.  Živeli! Svi Vi...ostali (lokalni "Bogovi" su se već snašli, Jupiter i njemu slični su im uvek pri ruci...mada, ko zna, možda poput one prolupale gospođe što je u venčanici proslavila 30 godina razvoda braka, naprave jednog dana i tv prenos svojih glamurazvoda ako im Fortuna pokaže srednji prst). Psssst, da ne prizivamo maler.