On je božanstveno zgodan, što se vidi po zavodničkom
pogledu, mužestvenim zaliscima, jakom vratu, salastim mišićima na stomaku -
jaka zadrigla forma koja već slabo pamti dane pre, poslovnim kodeksom
utvrđenih, obaveznih obilatih poslovnih i domaćinskih obroka. Pravi je
fashionista koji u skladu sa trendom nemanja ogledala, znanja i ukusa, nosi
razlabavljenu kravatu koja bi stegnuta mogla da mu prereže nežni grkljan. Drug
je član svih lokalnih i globalnih komiteta, udruženja, agencija, preduzeća,
odbora, i vladajuće stranke (uz moto - uvek na strani pobednika). Kao viđeniji
gospodin, on vozi najbolji auto u gradu, opštini, regionu a u jednom momentu
skupštinskog poslanikovanja, i od samog državnog poglavice. Kao svaki ostvareni
muškarac, poseduje funkcije, poslušnike, nekretnine, ženu i decu, ali ovaj
extremno sposoban, u svojim žuljevitim, udarničkim šakama drži i jedan mali ali
romantični grad. U samom srcu južnog ćoška naše domovine, vegetira jedna mala,
siromašna naseobina, na čijem je čelu muškarac koji ima sve, ali kome kao kompletnoj
i komplexnoj ličnosti nedostaje samo još jedna stvar - dopuna. Pošto odavno ima
svoju ličnu, zakonsku, izraubovanu ženu, logično je da je nedostajuća puzzla -
neka druga, tuđa, nečija ili ničija. Misaono i pisaono iskazano, ono što svakom
ka uspehu usmerenom čoveku život čini apsolutno ispunjenim i smislenim jeste -
ljubavnica. To zrno lepote nije teško pronaći, koliko god izgledalo sumorno i
komplikovano, u tom malom stogu sena. Lepo zrno amo, fino zrno tamo, i
ćoravi pevci mogu da ubodu. Neka zrna lovu izmaknu, ali neka se pojedu. Zrna
plavuša, crnuša i smeđuša, udana, devojačka, nevina, zrela zrna. Ima
nezaposlenih ali i zaposlenih, zrna koja traže bilo kakav, nekakav, ili
postojeći da im ne umakne posao, ali ne i da budu jedena. Ali ono zrno koje se
dopadne petlu, može se smatrati zrnom specijalne sudbine. Ne izbegne li, ili se
podmetne da ga petličko pozobe, može smatrati da je posao svršen. Sa takvim
završetkom, petao sit, zrno obavilo svoju funkciju, ali može i da avanzuje. Na
primer, da postane ljubavničko, omiljeno zrno, dok ne naiđe neko lepše. I
stalno zaposleno ako je ukusno. Migolji li se, vrda li tamo-amo i skriva, svoj
život može smatrati propalim, jer to zrno nikad neće biti realno ljubkano, iako
će biti želkano i volkano od strane onog ko na tome jako insistira i kome to
znači. Ako se još otima, čuva razmenjene udvaračke sms-ove petla sa
sobom, i to izdajnički objavi na javnom kokošarniku, samo beda na vrat.
Uskraćeni ljubavnik će zrno optužiti da je članica sekte lažovki, alkoholičara
i narkomana. Ono će pokunjeno da traži sapatnice i samilost prirodnog i
ljudskog zakona u kome zrna imaju prava da ne budu ucenjena da budu
pojedena. Zar svet ne treba da funkconiše na principu: Kome se hoće -
može, kome se neće - da ga ne niko ne pok(l)opa?
Nakon skandala seksualnog zlostavljanja i mobinga, gospodaru malog ustalasanog mesta je od strane partijske centrale predočeno da će njegovo članstvo biti preispitano. Sic! Biće mu, ako se nekako dokaže da je bio nemoralno neobuzdan (zasad je nekih 10-ak probuđenih zrna koja su podnela krivične prijave za seksualni atak na njihov batak), oduzeta partijska knjižica, a dobiće i pljusku po ramenu. Stidne dlake će mu od takve kazne sigurno otpasti od stida. Možda i one s obrva, pa će postati neprivlačan. Za utehu mogu da ga transferuju u srodni partijski klub, obezbede bolje radne uslove na tekućoj poziciji sa radodajnim sekretaricama koje ne drame i ne femkaju se, i da s vremenom polako napreduje do ministra, konzula ili ambasadora. Da se osoba ne strasira naglo i završi kod psihijatra, pa da država mora da mu plaća oporavak na Tajlandu.
A da je ovo neka država ko što nije, jer mi nikada nećemo biti Holivud koliko god se trtili da bar ličimo, mi bi druga člana drugačije. Tamo su, u tom svetom gradu iluzija, svog najvećeg, najmoćnijeg producentskog zavodnika Harvija Vajnštajna, bez čijeg "da" nijedna stvar nije mogla da se snimi, nijedan glumac ili glumica da se probije - stavili na zid srama, obesili ga za žumanca, i prognali da crkne kao pacov. Ćeš da dočekuješ ribe u bademantilu i zoveš ih na otoman? Ćeš da im tražiš da te češkaju dok ti se na jeziku tope mehurići Dom Perinjona? Ćeš da im nudiš uloge samo ako kleknu? Češ da uvaljuješ mačora mačkama? E, za takve postoji Sud koji odreže ogromnu komadinu kazne što padne na glavu i upropasti ti veliku slavu, postoje osvešćene žene koje su nekad bile onesvešćene, uspavane ali iz dugogodišnjeg sna probuđene, ostvarene ali gnusno primorane na ostvarenja. To su one što su i dalje mačke, a on tako jadan i bedan spao je na oblik nepostojanja kome je deveti život istekao. To je ta prava filmska priča sa srećnim krajem gde zlo bude pobeđeno. A ne kvazi domaća krvava drama gde nemoćne mačke završe na stubu srama i zavitlane na đubrište. A mačori i dalje kolo vode. Dobro, i petlovi.
Da, žene su (ponekad) ucenjene.
Da, one (ponekad) prave jezive kompromise.
Da, one (ponekad) bivaju zastrašene.
Da, one su (ponekad) slabe i slabići s razlogom.
Da, muškarci (ponekad) jako ucenjuju. Da, oni (ponekad) beskompromisno traže i očekuju. Da, oni (ponekad) uteruju ogroman strah. Da, oni (ponekad) umeju da muče slabije.
Ostaje nada da ugrožene žene skupe hrabrost i otvoreno progovore o svim neprijatnostima koje su preživele ili koje im prete. Krupniju nadu treba uzgajati naspram sistema koji bi situacije trebao da prepozna i vinovnike kazni, na način da svako dobro razmisli da li će ženu pretvoriti u krpu ili stati kod crte koja se ne sme preći.
No comments:
Post a Comment