Sexit

Kada je pre par meseci svojim vozilom uleteo u gomilu pešaka i oduzeo život desetoro nevinih ljudi, sumnja je spontano pala na isplanirani teroristički akt koji se kao i mnogo puta do sad desio na mestu i u vreme gde to niko nije očekivao. Bilo je drugačije samo to što je motiv promašio više puta opomenut evropski kontinent, i preselio se nešto zapadnije, na američki, preciznije - u Kanadu. Činjenice nisu razumno govorile tome u prilog, ukoliko uopšte za nerazumne poteze mogu da budu validne bilo kakve, jer je u pitanju zemlja poznata po svojoj multikulturalnosti koja se brižljivo neguje i njome se ponosi, provincija gde je koncentracija ljudi ogromna ali je sve usredsređeno na bavljenje životnim standardom (za razliku od Kvebeka gde politika i komešanja na tu temu imaju značajno mesto), a sam grad Toronto centar gde se vizuelno primetne etničke i religijske razlike nikad nisu nametale kao problem. Ali kao i sve, i tu, i to, može da bude prvi put. Ipak, na sreću, nije bio. Terorizam tog puta nije deflorisao čistotu kanadske uvek (?) umerene politike i zlokobno uperio prst na onih 8% muslimana koji u tom gradu žive. 25-godišnji ubica Alek, miran i povučen, sasvim pristojnog izgleda i manira do kritičnog momenta, nije unesrećio mnoštvo porodica zbog klanjanja Muhamedu i večnom životu davanjem sopstvenog za nj (zar nije logično da se u taj poduhvat osim kombijem ide i sa eksplozivom za pasom), no zbog mržnje prema sopstvenom životu koji su upropastile žene. Ili možda mržnji prema ženama koje su mu upropastile život. I to onih kojih nema. Ali žene svašta umeju. Najviše da muškarca učine samim. I primoraju ga da osvetom ka bezličnoj gomili ublaži svoje patnje.

Ko je bio mali isfrustrirani Alek i zašto je njegovu poremećenu psihu neko morao platiti glavom? Ispostavilo se nakon istrage da je taj zloćud imao nezadovoljavajući seksualni život. Zapravo, da nije imao nikakav, a najmanje seksualni. Kada uzburkani hormoni koje niko ne dodiruje i mazi dosegnu kritičnu tačku, oni se pretvaraju u nezadovoljstvo, potom u uskovitlani bes, bes u nameru, namera u izvodljivost, a sve to u tragičnost koja  ne samo što nekom može da oduzme budućnost, već postavlja i pitanje zašto je celibat i neemotivna povezanost sa ljudima opasan okidač. Naravno, ne kod svih, i ne na taj način (može eskalirati na primer samo verbalno, pa otud i mnogo "ubistava"  ideja o bliskosti, simpatija,  potencijalnih ljubavi, ekspres veza, samopoštovanja, planova o budućnosti). Naravno, to bi u onom konkretnijem slučaju značilo da bi se monasi, monahinje, sveštena i ostala sveta lica po ugledu na navedenog monstruma u svojoj izolaciji lako međusobno izmasakrirala, osim ako ne postoji osnovana sumnja da je tamo unutra leglo neviđenog razvrata. Mada, možda je opštenje sa Bogom (oprost od istog molim, nije s lošom namerom), dovoljno da čovek ipak ostane čovek i da od obične telesnosti, njenih iskušenja, i izvesnih uskraćenosti ipak ne zgotovi katastrofu? Ili je čovek ipak samo muškarac, a žena ono iskonsko zlo što podmeće ukusan zlatni delišes ili ajdared vukući pravo u pakao?

Jednostavno rečeno, Alek nije upražnjavao zornjake, valjanje, taslačenje, stiskavac, prstenjakanje, nabadanje, kresanje (kakvo bogatstvo rečnika za tako jednostavan posao). Nije imao posla sa makar malo nežnosti, laganinijem, i erotikom. Ne navodi se da li mu je bio neophodan afrodizijak, da li mu je iko ikada uputio ljubavni zov (mačeći, zečeći, jelenjeći), da li je bio probirač ili samodajnijebitno, da li je maštao o večnom seksu neodvojivom od ročne ljubavi sa jednom, ili o prostačkoj redaljci. Kao pa da je to za zapanjeni svet važno. Ono što je bilo sigurno, (tako to ide kad trtljaš po fejsu i ko zna gde okolo te se pozivaš na nečije ime i filozofiju, nagoveštavajući svoj potez, nažalost za okasnelim tumačenjem i reakcijom nadležnih), jeste njegova opčinjenost nekim Eliotom, takođe manijakom i ubicom, i autorom insela. Insel je u neku ruku pokret, ili program, ili stav iza koga stoje mizoginisti koji za sve svoje životne promašaje krive žene koje ih neće. Insel pobunjivači u stvari protestuju protiv nevoljnog celibata. Oni iz dna duše ne samo da mrze žene koje ih ignorišu i ne nude im se, već i sve mačo tipove (u stvari prosečno sposobne) kojima uspeva ono što oni sami ne umeju, a to je - da imaju redovan i uredan seksualni život. Pošto ne uspevaju, oni (što me asocira na takođe nepohođene-nepipane žene, čija histerija i užasno ponašanje dobija na težini sa povećanjem njihovih godina, dok ne dođe paf faza, oslobađajuća kako za njih same, tako i okolinu)... oni počinju da mrze ceo svet, ali pre svega (konkretne i apstraktne) izazivače njihove neutažene frustracije. U takvim okolnostima nivo njihove agresivnosti, netrpeljivosti, neuravnoteženosti rapidno raste, što u ređim okolnostima, kakva je nažalost bila ova, dovodi do drastičnih posledica. Ono što ovoj priči daje malo jeziv ton, jeste izvesna podrška Aleku (saosećanje i razumevanje sapatnika za neutoljenu seksualnu glad te njegov način rešenja problema ?). Obzirom na skoro 40.000 registrovanih inselovaca na Reditu, sa koga su uklonjeni zbog svog otvorenog nasilničkog pristupa i govora mržnje, izvan koga naravno i dalje funkcionišu, nije sigurno koliko novih Aleka montira svoje filmove najgorih scenarija sa osvetom prema svima onima koji ugrožavaju njihov nesređeni seksualni život. A oni neučlanjeni koji pate u svoja četri zida, gurnuti u jad nepriznatosti, pometenosti, neizvesnosti koliko dugo neće živeti kao sav normalan svet (ako normalnost merimo brojem snošaja koji nemaju za cilj produžetak vrste već udovoljavanje svom telu i umu)?  I koja je to cifra koja nam neće ubaciti u uho bubu da nagazimo gas, bacimo bombu, zgnječimo one na dve noge koji su (ne)posredno krivi za naše postepeno umiranje u (nametnutoj ili ipak izabranoj) telesnoj izolaciji?

Jedno istraživanje sprovedeno na oko 2000 ispitanika u Britaniji, utvrdilo je da osoba starosti od nekih 80- ak godina tokom svog životnog veka ima oko 5700 seksualnih odnosa (od toga treba sigurno odbiti barem 30 pasivnih godina),  što bi nekom mojom matematikom (ajoj, slaba sam sa računom) dovelo do otprilike jednog spajanja svaki treći dan (iskusni atletičari znaju da su te brojke neravnomerno raspoređene tokom života i da je staza najbrže i najkvalitetnije pretrčana u prvoj polovini, da na kraju duša izlazi na nos, a neki ne mogu ni da istrče trku). To znači da se nakon početnog gutanja leka 2 x na sat,  potom 2 x na dan, postepeno prelazi na 2x nedeljno, da bi vremenom doza od 2 x mesečno bila dovoljno naporna da se terapija smanji na 2x godišnje, dok se ne desi trenutak da čovek i zaboravi razlog zašto se uopšte lečio takvom stvari, mada dobro pamti omot pakovanja, pozitivne efekte i sve kontraindikacije medikamenta. To istraživanje je takođe pokazalo da se osoba za 8 decenija zaljubi 6,5 puta, ima 8 veza, biva šutnuta od strane 5,5 divljaka, ima 6 neuzvraćenih ljubavi (opala, znači ima još dosta nerealizovanih brojčanih potencijala za moje emocije). Ako ne, ima li smisla da zbog ove ustanovljene teorije i prakse verovatnoće učinimo odmazdu nad nekim, jer smo ipak ispali seksualna nula?

Osim toga, mali Alek očigledno nije bio upoznat sa još jednim istraživanjem koje sa stopostotnom sigurnošću tvrdi da je svakoj ženi potrebno minimum 4 susreta sa muškarcem da bi bila sigurna u šta se upušta. On mora da joj pošalje najmanje 12 sms-ovaca, 5 puta razglaba nadugačko s njom telefonom i pokloni makar 1 buket svežeg cveća. To je dovoljno da joj uđe u vidokrug i počne da ga dešifruje. Ali ako hoće da je nagovori na seks, onda mora da je obavezno 7 puta poljubi s jezikom, odvede 3 puta u bioskop, i odreši kesu za 4 ručka ili večere (doručak se ne računa).  Postoji jedna kvaka, i to svaki ozbiljan pretendent na njenu zlatnu stvar mora da računa, a to je - Pogleda li neku drugu žensku tokom zajedničkog izlaska (neka gleda kad nije s njom koliko hoće samo da joj to niko ne prenese ili ona slučajno ne sazna), od braka ništa. O seksu da ne govorimo. Dakle, apsolutno je jednostavno zaključiti da je sam seks kao i sve u našim životima podređeno brojevima. Za svaku željenu stavku treba odbrojati, i ne brzati. Što je broj ponavljanja određene pripremne radnje viši, to je sigurnost uspešnog ishoda veća. Sve to je slično onom brojanju u negativnom kontekstu. Uspeš li da izguraš najmanje do 10 a poželjno je do 100, to će i eksplozija, tj. ispoljavanje nezadovoljstva biti sprečeno. Tako da da, istina je... Alek je najpre previše birao. Potom je bio stipsa sa vremenom i novcem. Onda nije umeo da iskontroliše svoje stopalo na gasu. I zato je izašao u medije i sada može samo da se nada što manjem brojanju godina u zatvoru. Sve zbog glupavog celibata. I onih nedostižnih 5700 koje sad sigurno nikad neće doseći a možda je bilo neke nade, makar kad, makar gde.

Kada se postavi pitanje ključa sreće, može se sigurno očekivati sličan odgovor. Sa njim su se složili mnogi filozofi, naučnici, istraživači, pa i mi obični ljudi čiji životi ne počivaju na tumačenju, već na otkrivanju životnih istina. Smatra se da sreća leži u zdravim međuljudskim odnosima, u osećanju pripadnosti, uzajamnom poverenju, podršci koja se može dobiti i dati. Sreća je u dodiru (onom o kome sam nedavno pisala postavljajući gomilu pitanja), imanju bića koje (te) razume(š). Ali koliko god čovek nekada bio sam, pun žudnje za nekim i nečim (makar i tim neemotivnim ali telu potrebnim pražnjenjima), da li je tako teško izdići se, ne podleći svojim izvitoperenim strastima za osvetom koje bi mogle biti preobraćene u zdrave porive? Uvek negde postoji neko, samo treba biti uporan i spreman da ga nađeš, a kada shvatiš da je to baš To, beskrajno ćeš davati a ne samo otimati. Da li je toliko nemoguće biti strpljiv i ubeđen da je život koncipiran tako da bi probali i naučili da uživamo u njemu ne očekujući previše, i dajući najbolje što imamo?  Pri tom se zaboravlja da je celibat stvar ličnog izbora i odluke, a ne nametnut jaram kojim jadne tlače neosetljive žene i muškarci. I da "fiskultura" nije uslov zdravog psihičkog života, već samo njegova predigra. 

Kada se shvati da ključ sreće nije tako lako dostupan ali ni duboko zakopan, i da se trudom mora do njega, možda će i ovozemaljsko zadovoljstvo doseći nebeski ideal, a ljudi prestati da dahću za svojim prolaznim žudnjama. I svom onom matematikom gde im ne gine greška u računici.