DžokeJ

Jesam. Uradila sam to. Bila sam tamo. I To iskustvo je bilo fenomenalno. I baš me briga što sam sa nekoliko desetina sličnih entuzijasta pokvarila prosek preostalih par hiljada, koji je iznosio od 17 do 27 godina nezrelosti.  I što su mi otpale noge istrpevši 7 sati stajanja, cupkanja i poskakivanja, uz opasne zvučne i grandiozne svetlosne efekte, nakon kojih sam ostala skroz gluva i polućorava do sledećeg dana. Stepen zadovoljstva dobijenim, koliko primetih, nije bio ograničen brojevima u krštenicama. On je samo mogao i jeste bio određen imenom izvođača koji je uz prethodnicu kolega opravdao plaćenu kartu (doduše, u mojoj karijeri posetioca koncerata mnogi su uživo posrnuli i zauvek uprljali prosečna očekivanja). Uostalom, da je zabrljao, ne bih mu oprostila tolike godine bavljenja tim poslom, slavu u krugovima kojima pripada,  brojne fanove, njegov zarađeni, moj protraćeni novac, pa bi surovo bio proteran sa moje specijalne YouTube liste. Dobio bi status prezrenog. I još bih postavila pitanje - Ko li ti dade diplomu DJ-a (prim. aut. DiskDžokeja ili DiDžeja ukratko ako ćemo najpravilnije, al da se ne kvari svetski poredak)?!

Moj DJ je svoju pošteno zaradio. Svaki njen nepostojeći delić. Verovatno je kao i svi ostali svoj biznis začeo na privatnim žurkama, preneo ga u klubove, da bi dogurao do Ibize, pa i do manje bitnih rupa na svirali poput Balkana (a to je dobro i za CV i za bankovni račun).  To što nema crno na belo da je kvalifikovan za posao koji radi, nikakav pečat univerziteta, koledža ili barem svršen muzički kurs, što nije slušao nikakvu teoriju i stručne profesore nego samo radio praksu na svoju ruku (pardon, obe), e to je već...

... to je već za Džona Nezbita i nemilosrdnu kritiku DJ Miće, alias di-rektora MegaSegaGigaBigaTugaVuga univerziteta. Zašto baš tog a ne na primer FMU-a (prim. aut. - Fak.Muz.Ume.)? Zato što je prvospomenuti inkubator nekih naših najvećih intelektualnih gromada i to na svim mogućim poljima. Tamo su se ispilili mnogi poznati majstori i doktori pretvoreni u ministre za unutrašnje poslove, funkcije manekenisanja, pevanja, organizovanja izbora za miss. Tamo su predavači bivši i sadašnji ministri obrazovanja, sporta, energetike, saobraćaja ili kako već zapadne. Tamo je 3/4 aktuelne i prohujale političke i estradne scene, a i obična boranija, jedva započelo i ekspresno završilo osnovne i krajnje studije i to sa ocenama ništa manjim od 10, a poneki (oni što pate od veličine) zaokružili doktorat na lažno prestižnim državnim fakultetima na kojima baš ništa ne može da se nauči i koji iz ko zna kog razloga i dalje postoje. Tamo, jer samo Tamo možeš krvavo zaraditi cenjenu diplomu DJ-a, crno na belo sa pravim murom i potpisom, a ako je para i ambicije jednog dana postati i DRDJ! Tamo, jer to na FMU ne može, pa zato i tu, i ostale državne kerefeke treba pod hitno zamandaliti.

Ukoliko želite da izgradite određeni odnos sa javnošću i menadžmenujete kulturu i medije, hoćete da postanete diplomirani kulturolog(škinja) i komunikolog(škinja), imate 6000 eura u šteku, živaca i snage da gulite školsku klupu i položite 26 ispita od kojih 8 specijalizovanih, od narednog septembra ćete Bože zdravlja i akreditacije imati mogućnost da u okviru spomenutih programa radite na usavršenju i muzičkog talenta, i postanete diplomirani DJ(škinja). Dobro, za sada ne može da se doktorira zbog sulude papirologije, ali sa 4 godine truda krunisanim diplomskim na 40-ak stranica, te uživim koncertom za komisiju, eto zanimanja za koje ne treba naknadna prekvalifikacija ili traženje veze. A para ko blata (onih prvih 10 na svetu se frljaju dvocifrenim milionima). Sa ovom školom možete da se zaposlite gde vam na pamet padne, jer muzika... kako Niče Fridrih reče - Bez muzike, život bi bio jedna velika greška. A bez diplomiranih serato i traktor DJ-eva, život bi bio (i ostao) i hip hop, i podzemlje, i ambijent, i tehnologija, i ekstaza.  Nije potreban predmet "Zaštita od narkotika" u kome bi budući profesionalci naučili kako da samo muzikom u trans dovedu hiljade posetilaca a da pre toga ne kapnu nešto u venu ili grlo (ja mogu da garantujem da nisam ni vodu popila pred koncert da mi se ne bi pripiškilo, pa sam egzaltirala, što znači da je moj nediplomirani DJ stvarno superkullik), nije potrebna najbolja tehnika koju koriste najveći muzički elektroničari (ako neko nešto na času pokvari, hoće li otplaćivati majstora Japanca i nove delove na rate?), nisu potrebni Geta, Sinkler i ostale poznate DJ face kao uvozni predavači  kad imamo i domaće koji na ovaj predlog gledaju sa gnušanjem (prpa, a?, će da izgube poso!... a sigurno su uzdržani i zbog profesorke Nene koja na ovom fakultetu predaje redovno muzičko uz igranje kolaca na času, sve iz pokupljenog iskustva u prethodnom životu kada je bila pevaljka i učestvovala na Evrovizionu), nije potrebna fakultetska diploma već je dovoljan sertifikat kao što dobijaju neki Ameri i Holandezi za par kursića pri koledžima (ali ne, nama je uvek bolji i veći), nije potrebno zapravo ništa akademsko da bi postali Džokeji koji vole Disco. Kod dokazanih i (još uvek) nedokazanih DJ-va, dovoljno je da ih oni koji ih prate i slušaju vole njihovu vrstu muzike, vole predanost tome, njihovu veštinu, energičnost, ritam, harizmu, atmosferu koju prave, maštovitost u stvaranju nečega iz svačega. A za one koji pojma ne znaju, i to, i mnogo toga preko - ne uči se svako znanje u školici. I ne dobija slava za par uplaćenih hiljada evara. Niti ima garancije ako kao papir stoji okačeno na zid. Ali kod nas sve tako diploma(t)ski zvuči.

Da mi nismo tako posebi i originalni kao što mislimo, i da postoje posebniji i originalniji u nastojanjima da se čovečanstvo umno unapredi, govori mnoštvo raznolikih kurseva pri inostranim obrazovnim vrtićima za odrasle. Ako volite Dejvida Bekama, možete naučiti sve o njemu na Stafordšajr Junivrsitiju u JuKej (ja volim modu Viktorije Bekam na primer, pa bih umesto Dejvida obrađivala njen fešnlajn); ako volite kritičku teoriju i socijalnu pravdu na nekom tamo OXY-ju možete da uzmete kurs o falusima, naučiti kakve sve vrste postoje i kako stoje naspram fetišizma (ako nema i prakse, to je svakako običan bulšit); ako volite da surfujete (okeanom, ne internetom), onda možete dobiti stručnu pomoć muškaraca i žena sa daskama (da nisu možda  Pamela i Haselhof počasni profesori?); ako volite da surfujete (internetom, ne okeanom), možete upisati kurs o traćenju vremena na mreži gde se tročasovnim buljenjem u ekran, socijalizovanjem po mrežama i četovima polaznik tera na razmišljanje ko i šta mu je oduzelo parče života (ja iz ovog imam doktorat, i mogu da predajem kao gostujući profesor); ako volite da se pentrate po drveću imate kurs za prebacivanje sa jednog na drugo drvo sa i bez užeta, penjanje uz bilo koju vrstu zelenila, a oprema je uračunata u cenu (šta ako neko neće da siđe više sa drveta ili se obesi slučajno, da li vraćaju novac familiji?); ako volite Kenjeta ili Kenju (to je crni muž one belje od njega ali ipak čokoladne i po buljonu najpoznatije na svetu kreature koja je uspešno aktivirala eru "lepa, glupa, i debela"), možete da shvatite koliko je doprinos njegove muzike i pojave kulturološki i socijalno nepobitno važan za optimizaciju estradnog establišmenta i publičke perspektive. Ima toga još, i ume da bude baš skupo, ali ne treba ovde u ovoj besparici i mentalnoj konfuziji, izazivati dodatne muke. Mladima ne treba dozvoljavati da se baš u svemu usavrše. Sve to treba uvoditi polako, natenane, da ne boli najednom previše.

A što se Di Džejstva tiče, ja ipak nekako više verujem Onom svom i onim svojim sa YT-a, koje je moguće propratiti direktno na sceni, nekad i negde. Sa svim onim efektima od kojih slatko bole noge, oči i uši. Ubedljiviji su kao izvođači no kao Mićini profesori. Mada su naša deca pametna, i brzo uče, mnogo će vode proteći da bi došao tren da im ja na koncertima otplaćujem školarinu (dotle ću preći na kantri muziku). A glede DJ Miće, on mi je zaista nekako više za traktor smer. Mada bi mu i serato sinhronizacija dobro pasovala uz šiške. Bio bi to pravi hop cup pogodak! AAAAA, EEEEE!