2004
- ta. Nezgrapna lična ali važna svetska sportska godina jer su se održale
redovne Letnje Olimpijske igre. Zadesile su se u Atini, gradu postojbini
najstarijih takmičenja i prvoj olimpijskoj domaćici koju su sledili neki drugi
odabrani. Ko je tu šta osvojio, u čemu pobedio, gde izgubio, da li započeo ili
završio karijeru, niti znam, niti ću istraživati. Ono po čemu je taj događaj u
nekom kontekstu bio bitan i za našu državu (ali ne po medaljama jer smo ih
osvojili - nula), jeste činjenica da do središta olimpijskog plamena neki
moraju doći kopnenim putem, iako nas od Grčke deli sused dugačak sat i po
vožnje. Sednu na primer Šveđani ili Norvežani u bus i teraju tih 3-4 hiljade km
do tamo. Dobro, možda bi oni ipak avionom iako su nesnobovi po prirodi, jer je
to daleko. Ali Mađari ili Austrijanci na primer mogu. Sednu u bus i teraju. I u
tom teranju isteraju kamen iz bubrega. Zašto? Pa zato što su ti nevaspitani,
bezobrazni, lenji, sebični Grci apsolutno odbacili ideju naših vrhovnika kojima
je palo na pamet da se ceo svet, pa i Vijetnamci, Argentinci i Australijanci,
do Atine prebace preko naše teritorije kolima, Koridorom 10 (ime za
građevinski, saobraćajni, investicioni, infrastrukturni projekat). Olako su
poništili mogućnost bržeg završetka našeg auto puta i mnogo kvalitetnijeg
početka i odvijanja svojih igara, a i siguran novčani prihod od turizma u
narednih 200 godina. Više Grčka ne bi bila dužna kao Grčka a mi bi zaobilazno
dobili nov, brz i siguran izlaz na njihovo, kad već nemamo svoje, more jer su ga
u ratu u kome nismo učestvovali neki tamo oteli, dok na ovom južnom već
decenijama ostavljamo sumanute sume svakog leta. Oni su samo zarad opšte
koristi trebali da isfinansiraju jedan deo dogradnje i poboljšanja našeg
bratstvojedinstvenog puta, a naša obaveza je bila da im bezbolno prevezemo
tekuće takmičare i buduće goste. Nisu hteli. I zato, kad prekršiš dato mlitavo
obećanje o saradnji, stignu te muževni Cipras, preteći štrajkovi, nagomilano
đubre što nagoveštava kugu, prodaja ostrva Kinezima i Nemcima kad stvar dođe do
grla. Ako. A moglo je drugačije. I giros i suvlaki bi mi nama, a njima za
procenat prodavali niz deonicu usput. Toliko da se ne zna, to je za rubriku
Verovali ili ne.
2018-ta.
Juče se nakon uspešnih i teških radova u trajanju od 22 godine na Koridoru
desio peh. Dobro, ne baš uspešnih i ne baš prvi peh, ali teških to stoji.
Delimična neuspešnost se meri sa 35 nedostajućih isprekidanih km na potezu E 70
prema Makedoniji, i svega 26 komada metara na E 80 prema Bugarskoj. Od
Subotičana (kojima fali aerodrom i valjda samo neka obilaznica, ili su je već
dobili, nisam u tom kružnom informativnom toku) do Leskovčana (e, tamo je
naredne nedelje kulturno umetnički događaj zvan roštiljijada, pa ko hoće može
da ide i proba šta znači pravih 10 s lukom i još prilogom od znoja, muzike i
prašine, mada stvarno, da znaju znaju da naprave, a Beograždani i izkojekude u
životu neće pojesti originalni pljes), put je besprekoran i besprekidan, ako se
izuzmu neke deonice zbrzanog ili nedovršenog asfaltnog pačvorka, kao i primetno
udubljeni asfalt od težine šlepera i auta što trasiraju sa juga ka prestonici,
ali to je nebitno. Takođe su izbušeni i tuneli. Završeni još uvek nisu jer mi
nismo ohola Švajcarska koja ima Alpe, koja navodno brine za zagađenje svog
okruženja i koja kao od šale pljune 7 milijardi eura za najduži tunel na svetu
(a i njima je za tu bedu od 57 km i iskopinu na 2000 m dubine bilo potrebno
punih 10 godina). Naši sve to nisu jer nam je teren surov, po domaćim
bankama čuvamo samo prosečne plate iz kojih ne može da se iscedi toliki novac
(zar ne bi bilo logično ovako - ko ide u Grčku na more preko Makedonije ili
Bugarske, mora da na mesečnom nivou odvoji za izgradnju auto-puta 30% svoje
plate, a ko uopšte ne ide samo 5%, pa bi finansijska konstrukcija bila
lako zaokružena a put bio završen u roku, tj. 2012 a najkasnije 2015-te., što
je apsolutni uspeh ako se zna da smo tek u 2018-toj). Takođe, nama za razliku
od drugih zagađenje uopšte nije motiv za gradnju jer naša priroda sve
regeneriše sama. No da se vratim na peh koji je planirane rokove pomerane barem
27 puta ali konačno za kraj ove, definitivno stvar prolongirao na proleće
naredne godine. To što se po treći put u poslednjih par meseci survao
potporni betonski zid usled klizišta, govori o tome da smo bili i ostali
pehovita nacija. Taman je precednik zajedno sa ministarkom arhitekture i
motorizovanog kretanja po x-ti put presekao vrpcu na istom mestu i najavio da
će nam Grčka i južna polulopta biti brža ako ne bliža, kad ono - odvala. U
svakom pehu ima i sreće. Niko nije stradao. Da li zato što je juče bila nedelja
tj. neradni dan, da li zato što je bio radni dan ali crveno slovo i
Preobraženje pa se nije radilo, da li zbog vrućina i uzburkanog želuca
brda-planine, da li usled pogrešno izračunate statike i dinamike (čini se da je
to jako bitno u građevinarstvu), ili zbog osvete grčkog eksperta Skempasa, koji
radi kao konsultant za auto strade pri svetskoj banci, u svojoj zemlji, ali i
lokalnim u okolini, te je sa takvom profesionalnom pozadinom angažovan i na
našem teškom slučaju? Pominjem osvetu jer je možda ljut što smo pre 14 godina
od njegove domovine tražili da potvrdi svoje prijateljstvo prema našoj, što oni
nisu uradili, pa je onda nama bilo krivo, pa smo uinat svima rešili da izguramo
sve sami, a onda zaboravili da su nas Grci prešli i na kraju angažovali nekog
njihovog inženjera. Kao da mi nemamo svoje eksperte, posebno ove najnovije
doktore za sve i svašta, sa najsvežijim znanjima i veštinama, čiji su doktorati
sa formalno nepostojećih fakulteta ovih dana zvanično priznati. Imamo i one što
se iz hobija bave 3D animacijama, one koji dremaju po građevinskim institutima
i fakultetima, one što su emigrirali i rade za strance, umesto za svoju dušu i
državu. Ako neko treba da pogreši i uništi, pokvari i zabrlja, to onda treba da
bude naš čovek, naš tim a ne neki tuđinac koga je baš briga kako će sve to
ispasti jer to jednostavno nije njegovo. Hoće li on sada da nam plati odštetu
za tu neprofesionalnu brljotinu? I kako ga treba kazniti? Ja bih njega na
primer za primer naterala da tone tog popucalog betona i obrušene zemlje skloni
sam. Pošto mu se prvi put oprostilo, drugi put shvatilo da baš i ne zna
šta čini ali ajd, a treći put mi ispali provereno glupi što on i dalje prima
platu za to što radi, to je jedino logično rešenje. Potom bih angažovala
precednika i ministarku, pošto su oni u sve upućeni i apsolutno sposobni da
reše bilo kakav problem, da za jedan solidan finansijski iznos (na primer da se
u to ime od svake plate odvoji nekih 7% prihoda) osmisle strategiju za
nepadanje zidova koje će izgraditi svi Grci koji su na privremenom i stalnom
boravku u našoj zemlji, kao i svi neradnici koji su se juče u nedelju skrivali
po svojim kućama umesto da ubrzaju rokove za puštanje auto puta u promet, čime
bi se omogućilo da oko Nove Godine zainteresovani turisti konačno opušteno odu
na grčko more na odmor. Sve to treba po postupku. Makar dugačkom. Makar
nas geologija zakopala. Kao što mi zakopavamo slučajno pronađena arheološka
nalazišta na pogrešnim mestima koridora, a koja treba konzervirati ispod 3
sloja kvalitetnog asfalta.
2032-ga.
Kako etar prenosi a instantfejs dopisnika sa Marsa potvrđuje, celokupna trasa
zaplaniranog Koridora 10, čija je izgradnja krenula pre 35 godina, i trebala da
poveže Salcburg sa područja Austrijskog kalifata sa Solunom na jugu, pod
nadleštvom egipatske arapske republike i kineske buržoaske demokratije,
konačno je dovršena! S obzirom na složenost tehnološkog i građevinskog procesa
koji je uključivao stotine hiljade radnika i najnoviju mehanizaciju, dužinu
puta od 1500 km, promenu konfiguracije tla uslovljenu naglim otopljenjem
severnjačkih lednika i nastankom najvećeg balkanskog jezera na potezu Ljubljana
- Zagreb u Orbanovoj kraljevini, kao i neočekivano izdizanje na sreću
neaktivnog vulkana u okolini Niške Banje na samoj granici sa Kosovom, uz jedva
dobijena finansijska sredstva za završetak posla od Islanda, sa tri samoubistva
japanskih stručnjaka angažovanih zbog već postojećih a onda i novih kašnjenja u
rokovima, uz neočekivane probleme vezane za napojne stanice koje su u
poslednjoj deceniji benzin zamenile visokokvalitetnim kanabisovim gorivom, može
se smatrati da je ovaj višedecenijski napor konačno urodio plodom. Ono što se
može smatrati malim poslovnim neus-pehom jeste jedna mala deonica na E 70 gde
je ostalo nedovršenih 21 km puta a sve zbog paralelnog rada na potpunom
uklanjanju brda-planine koja godinama uporno istrajava u sopstvenom
samouništenju ali i ometanju auto puta u podnožju. S obzirom da je njegova
visina svedena na svega nekoliko beznačajnih metara, upotrebom jakog potpornog
zida dobijenog preko trodimenzionalnog štampača, tih par kilometara će biti
sigurno savladano do kraja meseca. Problema u vožnji nema jer je na tom
delu vozačima dopušteno da razviju brzinu od 220 km na sat kako bi što brže
prošli kritično mesto. Indicentnih situacija je bilo ali ne i unesrećenih.
Dobro obavljen posao! Što se tiče kraka E 80, samo da podsetimo da je taj put
preusmeren na Istok, tj. ka rumunskoj negotinskoj krajini, s obzirom da se
ispostavilo potpuno nemogućim probijanje par stotina metara granitnog stenja u
sićevačkoj klisuri. Turcima i Bugarima to ne predstavlja problem
jer pravovremeno skretanje obavljaju još u Mađarskoj ili Rumuniji.
Nažalost, prepreke su neminovnost, ali pozitivan duh, dobra volja, pravi cilj,
uvek dosegnu svoju metu. Čestitke svim neimarima, sa posebnim osvrtom na
istrajan i ozbiljan rad, ideje i beskompromisnu upornost precednika, premijera
i glavnog ministra jedne male ali nepobedive zemlje koju čekaju Letnje
Olimpijske Igre 2036-te. Zakletvom na doživotnu borbu za dobrobit svog naroda,
on je uspeo da svojoj domovini pruži predivnu mogućnost koju ne mogu dobiti
svi. Zato je dobro usvojiti njegov moto, koga su se pridržavali nekada i stari
Olimpijci: Citius, altius, fortius!
2046-ta.
Molimo poštovane putnike da za put ka Grčkoj i Bugarskoj na vreme rezervišu
svoje raketne karte. S obzirom da je već 80% sličnih auto strada (iako neuporedivo
kvalitetnijih) na severnoj polulopti ukinuto još pre 5 godina zbog ekspanzije
jeftinog vazdušnog saobraćaja, to će i naš Koridor 10 biti preimenovan u
lokalni alternativni put nedostupan strancima ali dostupan našim biciklistima,
traktoristima i pešacima. Formalno će zbog toga biti zatvoren od strane
Precpreministra koji je naglo oboleo od Vikinške bolesti (tj. Dipitrenove
kontrakture koja mu je demobilisala ruke) a i zbog fabrika koje više ne
proizvode crvene trake neophodne za proslavu krpljenja svake rupe. Domaće
stanovništvo se stoga pravovremeno obaveštava da više ne mora da brine o nivou
kortizola koji je bio iznad evropskog proseka, a čemu je osnovni uzrok sigurno
bio stres izazvan vožnjom na kritičnih 7 km E70-ice. U gradu Kragujevcu se planira
otvaranje nove fabrike raketomobila koja će zahvaljujući licenci dobijenoj na 5
godina od diljem sveta poznate albanske raketoindustrijske centrale, omogućiti
svim zainteresovanima da dođu do najnovijih modela po najpovoljnijim
uslovima. Time se otvara i nova era putničkog saobraćaja u ovom delu
sveta koji je usled poznatih prepreka finansijskog karaktera nažalost uporno
zaostajao poslednjih decenija. U to ime, zahvaljujemo svima na neumornoj
upornosti i strpljenju da dosegnemo nekada veliki san. Pred nama su sada novi,
još grandiozniji i ostvariviji. Možda Koridor 10 nije pobedio, ali se zajedno
sa nama borio i učestvovao u našim životima i smrtima. Slava mu!
No comments:
Post a Comment