Nežnim, tihim,
odmerenim glasom prave odanosti, obeća joj se sa velikim “Da”. I ona njemu, još
nežnijim. On sa aparaturom koja mu zakačena na oči i uši trodimenzionira njeno
savršenstvo, ona trepćići u čistoti bele venčanice i uz buket koji ne miriše.
Oboje u prisustvu kumova koji će samo njega odvesti na ispijanje sakea uz
trostruki banzai kad uhvate zalet, a sve kako bi proslavili njegovu konačnu, za
muškarca poprilično tešku odluku da se emotivno sveže. Ona ne može da
pođe jer je iz fine familije, ne pije okolo, prezire svaku vrstu druženja koja
nisu intimna, pa će ga čekati kod kuće i obisnuti mu se o pogled čim se ukači
na mrežu. To je zapravo momenat inicijacije prvog meseca braka koga zovu
medenim, valjda što je tada sve tako slatko, sve dok ona kao matica ne reši da
njega kao truta izbaci iz stana te mu život postane malo gorak, dok ne nađe
neku novu ako pre toga ne umre od tuge, što je nemoguće koliko i večni život.
No, vratimo se delu gde još sve funkcioniše kao satnica japanskog voza.
Malo ošamućen od
unete rakijetine, ali dovoljno nadražen uzbuđenjem koje donosi prva bračna noć,
on skida svoj smoking, leptir mašnu, malo smrduckavu od znoja košulju, potom i
bokserice na kojima se nalazi slika njegove nekada verenice a sada žene koja ga
već nestrpljivo, satima čeka da se dovuče kući i ispuni konačno svoje bračne
dužnosti. Smerna i lepo vaspitana, pa time i nevina u onom što je kao svaku
mladu očekuje (mada u ovo novo vreme samo budale ulaze u ozbiljne šeme a da pre
toga nisu proverile neke stvari, čak i u toj na prvi pogled sterilnoj zemlji
koja kvarno krije najgore perverzije), ona je budna. Ona nestrpljivo ali
svakako tiho čeka da on skroz skine one svoje bokserice sa njenom slikom i da…
Šta? Pa da navali na nove epizode mange gde su njene frange tange nevidljive za
bilo kog gledaoca osim za njega. I ona će mu ih za ljubav skinuti i pokazati da
je ne kao svaka druga žena. I da ne mora da bude telesno topla, ali je sigurno
duševno bolja od svake kroz koju cirkulišu krv, zrna i plazma koja nije
televizor. Čak i da ne mora da je dodirne jer će ona znati koliko je jako želi.
I da ume da ćuti kad mu padne raspoloženje, polna moć i noć. I da bude
njegova enciklopedija kad ustreba. I da se iseli iz stana, tj. kompjutera kad
ga iznervira a da sama ne poludi zbog odbačenosti. I da se čak pomiri sa
mogućim razvodom kojim bi je zamenio za smeđokosu ili plavu drugaricu iz istog
filma. Mada ni ona nije blesava i toliko loše napravljena da ne zna da živi.
Pošto zna da mu čak i tako bezazleno nevina nije jedina u životu jer joj je
sudbina namenila poligamnost, ili može da se nakljuka bensendinima, ili da se
baci pod onaj tačni voz od sramote i patnje, ili pomiri sa time da ona bude
zvanična supruga barem za još 40 miliona Japanaca. U to se ne računa onih
500 hiljada plus neki milion hikikomoria koji sede izolovani po kućama ne
izlazeći nikud, pod uslovom da su, a sigurno jesu Niizuma predatori poput ovog
mladoženje kome se posrećilo da ga udari bračni pečat. A bolje i da se oženi
nego da bude neki karoshi kome je posao došao glave. Bolje nacrtana žena
da ga dokrajči nego tupavi šefovi, prekovremeni sati i penzija na baš dugačkom
štapu koji doseže u proseku nekih 79 godina za testosteronske aplikante.
On je to uradio
ovako:
I na kraju krajeva da
ga se baš i ne podržava, ipak mu treba čestitati na hrabrosti da jednu ženu
tako olako deli sa drugim sapatnicima. I da je pristao na robiju zvanu brak,
makar virtualan bio. Valjda ova tanga ne jede i ne šopinguje previše. Mislim i
da je ne boli glava u nevreme, uvek je dostupna za igru. Nije sigurno ni
ljubomorna na neku pravu ženu koja mu se tu vrzma kao prijateljica ili usputni
objekat za zabavu, a i da jeste, on će zamandaliti otvor kamere. Nema nigde tog
podatka, verovatno je poslovna tajna. Šta drugo reći nego da je svaki Japanac u
duši ipak pravi samuraj 💓!
Inače čuh i da se
jedan oženio svojim manga jastukom. Mekušac. A postoji i mesto na internetu gde
možete sklopiti virtualni brak sa kim i čim god hoćete, ne samo sa crtežima.
Kome idu na živce ljudi, ovo je pravo mesto za ispomoć:
Ima li po tim
japanskim crtaćima neki muškarac nesklon harikiriju za virtualnu ženidbu?
Probala bih. Bez obaveze da moram da ga trpim ili da me trpi dok ga ne izbrišu
iz igrice. Restartujem i program, i taj ocrtani brak, ako mi se ne sviđa, odmah
da se zna! I nadam se to je diskretan postupak, da mi čovek ne sazna iako je
sve nevino, da me u ljutnji ne pretvori u piksel. A udaću se tajno i za svoje
knjige (večno se zaklinjem i matičaru i internet policiji da ih neću otuđivati
i da ću ih stalno uvećavati), mačku (da ću je paziti i čuvati do kraja njenog
devetog života a ako me nadživi dobiće moje ćebe u nasledstvo), drugaricu koju
volim (da ću joj se redovnije javljati e-mailom i da možda odemo zajedno jednom
na more), mars čokoladice (da ih nikad neću ostaviti bez obzira što su čist
otrov), jednu malu evropsku zemlju (pokloniću joj svoje matično državljanstvo
za njeno zauzvrat), svoj garderober (da ću ga redovno puniti, a prazniti
samo kad mi se stvari pretvore u rite).
Polivirtualgamija je predivna stvar! Japan(ac)
rules. Bonsai! Pardon – banzai!
No comments:
Post a Comment