A sada
dragi slušatelji, Samo za Vas! Jer ste Vi to tražili!
"Ah uveri
se zašto mene zovu mamba, ah, ah proveri da li sam tempirana bomba,
joj ja sam kao opijum, ej promenićeš stadijum, izgubićeš um...Gazim
ko puma u džepu suma, lagano gradom kruziram, kola su svuda, lova i gudra,
ali se više ne gudriram...Tol'ko sam beo, belji nego Drakula, plivam po
bitu, kao bela ajkula...Te felne sijaju u mraku kao da su zlatni
lanci, svi gledaju u gradu kao da smo vanzemaljci, hteli bi da te ukradu
k'o da si novac u banci, ma sedi tu kod mene, neka vide Indijanci...Zla
Barbika - Ludilo u klubu, ko karijes na zubu lepiš se za mene. Kažem nemoj sa
mnom, mnogi plaču za mnom. Nađi sebi bolju, ko me ljubi, ljubi nevolju. Ja sam
zla Barbika, srce mi je plastika...Duni, vjetre, malo preko jetre...Vaser vaga
kaze da sa mnom teraš šegu, dabogda dobila pesak u bubregu...Napravi mi
sina pod svetlima kazina, bice milioner, bice smrt za
žene, kao ti za mene...O kakav li je pakao, kad sneg je vruć k'o
kakao...Brushalter noćas steže kao malter...Ti si ideologija, večna borba
za slobodu, doživotna robija od svakog dodira, topim k'o da
džogiram, od tvoga mirisa postajem vampirica...Imam dokaz da si bio sa
mnom, imam dokaz za ljubavni čin, imam dokaz nosim ga u sebi, on se zove
nerođeni sin...Ma postaću plava i biću kučka prava, leći ću sa njim da te
ponizim, tebi teško biće al' poslaću ti piće, na njemu posveta - baš je slatka
osveta...Može li taj tu muškarac mlad i lep, ljubav moju da
sprži, spavaću sa njim i muka biće mi, ti dođi glavu mi
drži... Sklonite me drugovi pijanu s ulice, zgaziće me nešto...Da
dogovor kuću gradi rekao je neko, s tobom kako stvari stoje, temelj je daleko...Kad
si mi, kad si mi, najviše trebala, ti si me prodala za šaku dolara. Ti si me
očarala, nešto si mi sipala u čaši punoj ludila...Kuku lele, kuku lele, ima
glavu kao tele...Avon sam proždrnula...Koka kola, malboro, suzuki,
diskoteka, gitara, buzuki... Neko će mi noćas napraviti sina, vatru
pali flaša crnog vina. Haljina na podu, dobar znak za sreću , ko si ti, do
jutra znati neću... S kim si sinoć bio, da li ona zna, ne zna ona, ne
zna ona, znam samo ja. Devojka za jedno veče, misli, briga me, al' kod
tebe su još uvek moje gaćice... Ako imaš petlju, ako imaš
herca, pokloni mi bundu od nerca, ako imaš petlju, ako imaš
čuku, dijamantski prsten stavi mi na ruku...Ne stajem na crveno, šmekeri
kad voze,
poznat po bratu jer tako mi se može. Belo odelo, bela kola, sve od kože, oko
mene sve je belo, na to se cice lože... Sve radite na silu jer puca vas
kompleks, u mraku vaše mržnje sijam k'o Rolex, konstrukcija uspeha,
čelik, Transformers..."
Da, tako
je... Ovo je delić savremene poezije najbliskijeg istoka našeg neposrednog
suseda sa zapada. Zapravo, naš najbolji izvozni proizvod čija se vrednost meri
u mili(j)onima šuškavaca, koji će završiti u trezorima najjačih domaćih
intelektualnih influensera (uticači ili utikači prim.aut.) sadašnjice
ovdašnjice. Njihova upečatljiva imena i još impozantniji doprinos muzičkom
obrazovanju širokih narodnih masa, sigurno će ostati zauvek urezan u kamenje
naše istorije, književnosti, psihologije, patologije, filozofije i nekulture
(nadamo se da će biti duboko zakopani jer avaj nama kao
naciji ako ti tragovi ostanu). Mi ipak nikada! nikome! nećemo! pokloniti naše
najlepše silikonjare anđeoskih glasova, naše najmuževnije džiber stihopevce,
našu ćirilicu, našu najdublju emociju. Ne! Mi ćemo ih samo pozajmiti, jer se
najboljih samo ludi odriču. Na odloženo ćemo ih uz visoku kamatnu stopu uvaliti
svima onima koji su od muzike operisani i kojima treba presaditi, koliko je god
moguće (neki pacijenti su ipak beznadežni), pravi muzički ukus, miris, i opus.
Pri tom mi ništa ne namećemo, samo sve suptilno pokazujemo.
A da je
očaj usled nemaštine takvog visokog kvaliteta očigledan, govori činjenica da se
već javno govori o tajni nepomirenosti inostranog tržišta sa sopstvenim rupama
u zvučnim idejama i interpretacijama, i da je za zdravlje ne samo suseda, nego
i čitavih kontinenata neophodno pod hitno infuzirati naš produkt. Daćemo
naravno, jer osim što imamo beskrajno mnogo talenta, mi sve ljude volimo! I kao
gostoprimljiv narod, koji raširenih ruku prima gostujuću trapavu muziku tih
istih nemuzikalnih suseda, za očekivati je da to gostodajstvo i uzvratimo. Da
se ja pitam, naše bi zvezde valjalo potrpati u kamione, šlepere, vagone i izvesti u inostranstvo, da se ne vraćaju dok ne prokulture silan
neuki narod izvan granica, posebno onih zapadnih (kome je tamo bolje jer se bolje plaća, ne treba
uopšte da se vraća, izdajice tamo u radni logor!). Tek onda možemo govoriti o
kulturnoj sinhronizaciji. Doduše, ima nekih pokušaja otud koji se mrcvare da
sustignu našu vrhunsku poeziju, ali je to sve jadno. Na primer, njihova
najpoznatija influenserka a naša snajka (koja usavršavanje u braku može da
iskoristi i za usavršavanje u muzici preko svekra), kaže:
"Nek' te
ludi ritam fura, nek' te puhne jaka bura, tete, strine,
konkubine, vrtite svoje obline" (bilo bi napadno pitati je da li je uticaj
na ovu strofu imao njen film iz domaće produkcije snimljen na jahti, ali ovo
stvarno zvuči amaterski i nekako previše popično a ne narodno). Ovo njeno
drugo, složeno za specijalnu evropsku priliku, je već mnogo bolje: Zumba,
zumba, zumba, zumba, sijeno, slama, sir, salama, rizi, bizi, teča,
veća, cikla, bikla, cikla, bikla, afrika, paprika...međutim, njihove
plastične trave su ipak nikle i odnele joj štikle. Ipak, mlađe snage, otvorenije
za dobre uticaje brže uče, pa jedna njihova književnica, glumica i pevačica (3
u 1 dobar komad što nabija temperaturu) peva:
"Kara,
kara, karanfili, to se tebi, draga, mili, kita, kita, kita
cvijeća, to je bolja što je veća..." Ovo već, mora se priznati, ima
dalekiju umetničkiju vrednost jer se poštuje i rima i milano i venecija. Na
osnovu priloženog je apsolutno jasno da je do sada ograničena (da ne bude
naopako protumačeno - dotokom prave muzike) publika, koja se skrivala po
stanovima, zatvorenim klubovima i svadbama da bi mogla da sluša pravu muziku,
morala da digne glas i konačno se izbori za slobodni radio. Zahvaljujući
naporima koje su uložili pregovarači dveju država, povoljnim uslovima koji
podrazumevaju nepreskupe koncerte naših pevačkih zvezda (po Arenama i u prestižnom
Lisinskom), onostranom narodu gladnom svega dobrog čega sam nema, Hrvatski
Radio Extra FM je konačno slepima i gluvima omogućio da progledaju i pročuju.
Ta vest je primljena sa izuzetnim odobravanjem i ovacijama, a i kako ne bi...
svesti svoj repertoar na njanjave popbaladere, nenađene alternativce, narokere,
i džez preživare, prava je stupidarija. Kako uopšte neko može da zamisli život
bez scene kakva hara na ovom našem istoku (i ne samo našem nego i istočnijem
odakle je krenula ljudska civilizacija)? Kako uopšte zamišlja da će da izgleda
njihova lektira u budućnosti, ili časovi muzičkog na akademijama, ili opšti
test na prijemnim ispitima na fakultetima društvenih nauka? Kako oni misle da
nauče svoje device da se oblače i ponašaju u svim mogućim prilikama? Imaju li
uopšte predstavu da će ogrezli u literaturu samo svojih pisaca ostati uskraćeni
najlepših književnih poetskih dostignuća a sve to na njima bliskom jeziku koji
može da se lako prevede na latinicu? Kako neko živi bez uvida koliko je džipova
i bundi jedna mega zvezda zaradila za vikend u Beču? Heeej! I posle nama reći
da smo zaostali, primitivni, neotesani seljoberi?! Mi, kojima se treba diviti
što su nam i pevači i njihovi obožavaoci mereni milionima naučili sve ove
komplikovane i dubokoumne tekstove? Nama se smejati koji smo sa Micom
Trofrtaljkom (pažljivo proučiti ovo pa se onda smej ako smeš: Šta će meni
kola i kuća sa spratom, kad ja volim jednog sa debelim vratom, pa ga često
molim da radi masažu, uteraj mi, uteraj kola u garažu), začeli jedan
neprevaziđeni pravac u kulturi?! Nama, kojima se zavidi na najlepšim cicama,
najkosmopolitskijem glavnom gradu u ovom delu balkanske rupe, na splavovima i
rudnim bogatstvima, sarmi i bureku, brzom gubitku pamćenja, stepskoj duši međ
njivama, čak i klimi koja je bolja, a posebno Nikoli Tesli kome smo poklonili
aerodrom....nama?!
E u inat
Vama, kojima ćemo svojim pesmama zapaliti Extra FM i izobrazovati vam omladinu,
i tako vam se infiltrirati u sve pore i dobiti sveti međususedski rat, i gde
ćete nam noge dolaziti i moliti nas za još, evo još jedne veličanstvene od
naše najveće među mnogim kraljicama parade, kiča i povraćologije... da Vam se u grlu i mozgu zaglavi. Da nikad ne raskinete s
njom. Da vam kao nama uđe u čitanke i domaću epsku poeziju. Da vam lipše i pop, i rok (što ne bi i Vama?!).
"Uradi mi
sad sve što si s njom bez mene radio, znam radio si to samo da
bi mi se zgadio.Volim ukus tvoga đona čak i kada na njemu donosiš mi
nju jer važno je da si mi tu. A sad mi daj njen broj da mesto tebe ja
raskinem sa njom da pozovem je, i kažem da si tu i da si za mnom lud, pusti me.
Pusti me da raskinem s njom umesto tebe ja, neka sluša noćas kako
volimo se a onda spustim slušalicu jer sama ne mogu da uzdišem za
oboje.
A sada muči me kao što si i nju mučio, znam radio si to samo da
bi mi se smučio".
Majko,
kraljice, shvatiće budalice.
Hteli ste
si cajke? E ako, jadne li Vam majke. Primite moje najdublje saučešće.
(P.S. Kako
se zovu muške? Cajkani? Muzički policajci koji zavode red na estradi?)
No comments:
Post a Comment