Homo Homini Human

I šta kažete, Ministarstvo Prosvete je rešilo da uvede red u nered? Odrapiće prestupnike kaznama da će im brideti uši i pocrveneti im savest? Pa mislim stvarno... da li teroru, makar i  edukativnom iko može stati na put?! A sve to može mnogo nežnije, da ne boli, da ne iziskuje napor, i nameće uvijenu u oblandu pokornost.   

Ona dolazi skockana u školu. Ima uredno nalakirane kandžice, iscrtane pijavice, najnovije topiće od laganih materijala, uske lonice sa rupama kao da je nedajbože iscepala neka džukela usput ali nije to je sad moderno, vruće i kratke šorciće kad podgreje dnevna i noćna zvezda, suknjicu od tri šake ispod pupka, namalano lice što je uzelo 30 minuta jutarnje toalete bez nepotrebnog pranja zuba, i 12 je do 18 godina starosti. Potpuno je eksterijerno spremna za čas, ali i da nakon predavanja produži na splav ili noćni klub. Karakondžule iz Ministarstva, ljubomorne na mladost i lepotu, smatraju da tako nepristojno odevene devojke ugrožavaju neatraktivni ženski profesorski personal a kod muškog, odraslog i vršnjačkog izazivaju pojačano lučenje žlezdi. E pa tako više neće moći. 

On/Ona bacaju papire po učionici. Ponekad povraćaju prekomerno popijeno čokoladno mleko. Ili preobilni sendvič sa triheneloznom pljeskavicom iz školskog kioska. Iskašljavaju šlajm po podu, a u nedostatku rukava i slince. Blatnjave patike koje majka nije htela da im opere jer je baksuz, ostavljaju tragove a da su učinili zločin, oni iz kriminalističke bi ih zbog izdajničkih šara na gumama uhvatili za minut. Čistunci iz Ministarstva, kojima služavke čiste njihov sopstveni lom, smatraju da takvi aljkavi učenici mogu da rašire zarazne bolesti i poremete estetiku savršeno uređenih školskih prostorija. E pa tako više neće moći. 

On/Ona je polomila tupu olovku svom drugu iz klupe. Iscepala njegovu ružnu svesku. Ušvrljala korice njegove kupusare. Njegovim šestarom pogodila broj devet ispisan na tabli u centar, što ga je od siline udara prepolovilo. Iscedila mu sve tempere u ranac. Policajci iz Ministarstva, koji ne pipaju tuđe stvari a svoj alat ne koriste bez preke potrebe, misle da je uništavanje drugarskog školskog pribora razlog slabijeg uspeha oštećenog. E pa tako više neće moći. 

On/Ona imaju loš dan. Izgubio im tim na internet igrici. Devojka/Dečko žvalavi drugog. Matorci zakinuli kintu. Gađaju se noževima a njega promašuju. Složan porodični tim sa njim u opozitnoj jednini. Ne podnosi mutavog iz ćoška. Ona u prvoj klupi je neopisivo ružna. Nije popio pivo za doručak. Mrzi budućnost koja mu se plezi. Dosadno mu je do večnosti.  Kobci iz Ministarstva, koji su mirni do penzije, smatraju da su povišen ton, bacanje stolica, davljenje, pesničenje, šikaniranje, pljuskanje, izazovi kojima samo slabi popuštaju. E pa tako više neće moći. 

On/Ona ne tolerišu. Peder ga nije pustio na čas na koji je kasnio samo 25 minuta. Debela krava ne shvata da su integrali nepotrebna stvar. Penzosi se i dalje dovlače na posao a ne znaju ni svoja imena. Ocenjuje se samo stoka za rasplod. Čas mora da traje koliko poluvreme u rukometu. Smorovi mu projektuju nebulozni život zaboravljajući da je ulica mesto za sticanje doktorata. Onaj ga mrzi. Ona ga ponižava. Oni su šaka jada. Gorile iz Ministarstva, koje čuvaju naoružane ćelave glavonje, veruju da se znanje od sile brani metodom. E pa tako više neće moći.

   

On/Ona konzumira. Pićence za opuštanje. Cigareta za pućkanje. Droga za letenje. Trezan ne shvata lepotu valjanja čovekolike svinje u promilima. Nepušač da bi mu dim prodrmao plućna krila i sinuse. Čist da nikad neće produbiti misli i emocije. Jeftino je. Dostupno. Kul i hot. Diferencira od bezlične ljudske kaše. Od nedodirnutih slatkim porocima.  Od slobode odlučivanja, uživanja, prepuštanja, pripadanja, izdizanja. Narkotičari iz Ministarstva, koji konzumiraju u tragovima, ubeđeni su da opijati traže iskustvo i zrelost. E pa tako više neće moći. 

On/Ona završavaju školu. Ne bilo kako. Nikako nikako. Okolo brojevi koji guraju ljude u fijoke. Odredjuju im boju života. Možda biraju i muža ili ženu. Kvadraturu stana ili kalorije na tanjiru. Dužinu puteva koje će preći. Kovčeg od oraha ili kartona. Ionako se razred ne ponavlja, ali degradacija udara šamar. Postoji noć. Ili odrtaveli profesor koga je lako odvratiti od knjige pune cifara što plešu. Dovoljan je trenutak nepažnje. Olovka da se dopiše što fali. I pobedi nepravda koja zaboravlja da je pravda dostupna svima. Cepdilake iz Ministarstva, čije je nekadašnje brojčane neuspehe sadašnjost bogato nagradilia, tvrde da su sve ocene za djaka. E pa tako više neće moći. 

On/Ona ne podrazumevaju. Jednakost ne postoji. Mišić, obrva, pramen kose, patika, telefon, sve je razlika. Bolje zaslužuje dokaz. Pokazati zube. I đon. Ako ima otpora i jačinu šake. Slabost ima obavezu da poklekne. Da se izvini. Da prede. Da moli. Da kaže hvala i da se pokupi s poda. Da tigar rastrgne antilopu ili joj pokloni bedan život. Osmatrači iz Ministarstva, koje ne proganja niko sa vladajućeg vrha prehrambene piramide, stručno procenjuje da je ravnopravnost ustavom zagarantovano pravo. E pa tako više neće moći.   

Za 3 dana naša zemlja okreće novi list stare pravne knjige. Od 15-og septembra ove godine, nepristojno obučeni, aljkavi, naprasiti, agresivni, nevaspitani, pijani, opušeni i naduvani, nepošteni, i dokazane siledžije učenici i školarci, potpadaju pod nove kaznene mere koje će biti određene i sprovedene po pravilniku koje je donelo Ministarstvo Prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Profesor više neće moći da kao do sad ikog za prestup tuče, lepi o zidove, verbalno ponižava, izlaže kukuruzu, koristi šibu, nunčaku, boksere. Sada će to sve lepim, na kulturan i civilizovan način. Novi pravilnik o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada ima vaspitnu a ne kaznenu ulogu, ima za cilj umanjenje ili otklanjanje načinjene štete, razvoj empatije i poštovanja prema okolini od strane prestupnika. Preduzete mere će biti stroge ali pravedne, sa psihološkog stanovišta nenasilne ali edukativne, sa ekonomskog stanovišta isplative i dugoročne, sa filozofskog čovečne i efikasne. 

Tako će prema novim merama oni provokativno obučeni, prljavi i nemarni prema tuđim stvarima morati da očiste učionicu, prebrišu prašinu u biblioteci i trpezarijskim stolovima a oni pametniji mogu da urade i neke administrativne poslove (na primer da vode zapisnike sa nastavničkih veća, upisuju ocene za nastavnika tokom časa ili obračunaju plate zaposlenih).  

Izazivači nemira, neprilagođeni nastavnom osoblju, opijatori i dopisivači željenih ocena bi mogli po predlogu da uporedo sa izricanjem vaspitne mere pomognu domaru (na primer, da zaključa sva vrata ili mu pridržavaju alat dok popravlja polomljene stolice), da počiste sneg (i još prave vesele sneškove oko škole), skupljaju lišće (i usput prave herbarijume za biologiju), farbaju ogradu školskog dvorišta (što da ne i automobile školskog osoblja prskalicama), ili pomažu u organizovanju određenih tribina (na primer vezanih za ušne infekcije mladih, prepoznavanje raznih vrsta droga s obzirom na ekspertski nivo, inkluziji nezainteresovanih roditelja u školske aktivnosti).  

Oni što vole da tuku školske drugove, moraće nafajtanom da pomognu da ustane, uz prethodno pitanje da li to želi (ili da ga namlati još jednom zbog nepristojnosti ako pruženu ruku odbije), a ako mu ovaj to dozvoli (da mu pomogne, ne da ga opet tuče), da mu odnese ranac od škole do kuće (jer ga sigurno bole leđa od batina) i da zajedno rade domaći (što bi nastavnik sigurno zdušno podržao i oboje pozitivno nagradio).

Budući društveno-koristan rad će trajati od 15 do 45 minuta dnevno, par puta nedeljno, sve to zgurano u 2- 4 sedmice, a u akciju se uključuju i roditelji učenika (ukoliko pre toga ne obezglave razrednog, psihologa, direktora, načelnika školskog okruga koji ne može i ne sme da naređuje njihovom detetu da bude nečiji rob, a posebno ne sužanj glupave škole od koje niko koristi nije video).  U tom slučaju Pravilnik diže glas i roditelj dospeva u nezgodnu situaciju opomene, pa i poziva na sud koji uvek oslobađa one što zgrešaju prvi put i obećaju da neće više (a desi se i da država platiti odštetu za naneti bol i učinjenu sramotu). To bi za posledicu moglo imati i popravku poljuljane ocene iz vladanja učenika kome su podmetnuli strašne, nepravedne optužbe. A to znači da bi se sada sve predviđene kazne mogle prebaciti na profesorski kadar koji je slučajeve izmislio. Obavezno uz odbijanje narednih 24 mesečnih ličnih dohodaka koji će se pretočiti u džep ocrnjenog učenika. 

Takav staložen, ljudski, pedagoški pristup svakako će odvratiti i najgoreg prestupnika od ideje da se nađe u situaciji da mora da, zbog banalnih grešaka, sebe ponižava nametnutim radnim zadacima koje ni njemu, ni roditeljima niko nije predočio kad se u školu upisivao (a obećano je znanje, kvalitetan nastavni kadar, mirisni novi udžbenici, puno petica, užina i igara). Divlji će postati pitomi, bahati mirni, provokativni smerni, bezobrazni kulturni, napeti opušteni. Roditelji neće više morati da uče potomke šta je dobro i zlo, niti da je pomoć ili doprinos okruženju prirodna stvar, niti da je poštovanje drugih uslov pristojnih međuljudskih odnosa, a rad napor koji održava ljudski duh i telo a ne kazna. Sistem će to rešiti Pravilnikom. I profesori više neće morati da pomoću psihoterapeuta i bromazepama brišu iz memorije dobačene ružne reči, pljuvačke i udarce, oštećeni drugarice i drugovi će imati povremene nosače svojih tereta na leđima, niko neće biti seksualno insinuiran, mentalno provociran, fizički prepadan. Ako i bude, tu je sneg, lišće, ograda. Pa ko sme, neka samo proba da rizikuje. 

Restorativna disciplina će novim pravilnikom neiživljenu ili tek nestašnu mladež naučiti da voli i poštuje bližnjeg svog. Roditelje će opomenuti da za svoju mladunčad treba da izginu, pa i završe pred sudom ako treba. Nastavnike će obrazovati da je korbač ipak izašao iz pakla i da im ne pada ni na pamet ideja o njegovoj upotrebi jer lepa reč i najgoreg u dobro pretvara. Društvo će biti spremno na sprovođenje restorativne pravde koja će opomenama, blagim pristupom, razumevanjem i blagoslovom kriminalni krem pretvoriti u slatku pobedu. 

A da sam ja tamo neki kadar, to bi malo ovako išlo:   

  

Za neprimereno odevanje bi dobilo kaznu da nosi prteni džak od glave do pete celu školsku godinu a roditelji plate 100 iljadarki jer tolerišu prostačku (ne neprimerenu) odevnu varijantu za školu. (I da potpiše unosan ugovor za estradu nakon punoletstva).
Za prljanje učionice radna akcija i počinioca, i najuže porodice u trajanju od mesec dana svaki dan posle časova. (I da se kasnije zaposli u oblasti kulinarstva ili održavanja čistoće u bolnicama).
Za uništavanje školskog pribora druga, drugu bi nadoknadio pribor, i kupio mu knjige i garderobu za narednu školsku godinu. (Kad ojača odvojiti fabriku pod stečajem i prepisati mu vlasništvo).
Za nasilje u školi, izbacivanje iz obične i teranje u specijalnu školu u trajanju od godinu dana a sve pod 24-nim nadzorom bez prava odlaska kući dok ne istekne period. ( Specijalizovati ga za posao bodigarda).
Za vređanje nastavnika javno izvinjenje pred celim nastavničkim kolektivom, i svim učenicima svih odeljenja svih razreda, na tv-u, a specijalno i na instagramu i tviteru. Kazna roditeljima od 200.000 dinara. (Obećati mu posao u Vladi ili Skupštini).
Za pušenje u zatvorenom, radnom ili odmornom prostoru, da pojede 3 pakle cigareta pred direktorom i razrednim starešinom uz prisustvo dežurnog lekara. Kazna od 50.000 dinara. Za ponovljeni prekršaj sve isto, kazna 75.000. (Uposliti ga u duvanskoj industriji u marketingu).
Za alkohol ga naterati da popije za 30 minuta 1 litar votke uz prisustvo dežurnog lekara, isprati mu stomak. Kazna 150.000 dinara. Ponovljeni prekršaj uvećava količinu kaznenog alkohola i sumu za novih 50.000. (Obezbediti mu kad završi školu posao degustatora pića po sajmovima ili bartendera u elitnim hotelima ili bircuzima).
Za konzumaciju droge, oterati u Lazu i zatvoriti na godinu dana bez izlaska na čist vazduh. Za preprodaju u zatvor u trajanju od 25 godina i to sa odraslima, i na tucanje kamena. (Posle može da postane instalater asfalta ili vlasnik firme za izradu spomenika).
Za dopisivanje ocena u dnevnik anulirati mu sve ocene iz prethodnih razreda i poslati na ponovno polaganje uz zabranu da završi išta više od osnovne škole i uposliti na đubrišnoj deponiji na 10 godina. ( Diplomatija ili ministarstvo po izboru).
Za svaki ponovljeni prekršaj roditelji trebaju da uplate dodatnih 100.000 na pređašnju sumu. U slučaju odbijanja saradnje, roditelju oduzeti prestupnika i pokloniti ga onom ko ga hoće, roditelja u zatvor na godinu dana sa radom u rudniku i dugom od stotinu iljadarki evara (sve na ime bezumnosti, greške prirode što je otac ili majka, pokvarenog karaktera i osionosti). Pređoh na evre jer strana valuta zvuči svetskije. I dodadoh ono u zagradama jer mladoj osobi treba ne samo znanje nego i obezbeđen posao koji mu leži i u kome će se savršeno snaći. U stvari, ono u zagradama ne važi ali deluje interesantno.    

Ali mene nece da zaposle u Ministarstvu,  zbog frljanja ovolikim hiljadarkama i torturom koju prosečan čovek ne može da podnese, tako da će ovih 15-45 minuta "kažnjavanja" biti blagorodniji i prijatniji mladim, nestašnim prestupnicima koji nisu mislili ništa loše ali se omaklo. Oh, da ja nisam inkarnacija Himlera? Hitlera već imamo. I zakone. I pravilnike.  Nedostaje samo razum da se stvari nazovu pravim imenom i reše na prigodne načine. Na kazne su mnogi otporni. Na finansijski udar većma sluđeni premda mnogi ležerni. Ali nekako... treba da boli. Baš onako resko i jako. Toliko, da se spreči odrastanje tih nevoljnika u neke nove promašaje čije nas čelične šape sve više stežu. I ubijaju nam nadu da će nekada ipak sve biti dobro. Molbe i lepe reči ne leče bolesti. A humanost je validan lek za znadežne.

A ove matore što im ni godine nisu pomogle da postanu Ljudi? Ali su postali uvaženi profesori, advokati, lekari, sudije, političari, klovnovi? I smišljaju i priređuju nam idealne recepte za život i rešenja u koja sami ne veruju? Možda su ih niske i visoke čkole zlostavljale?! Ili pakleni roditelji. O! Nije valjda...

Ali lepo Biblija kaže: Ne sudi, da ti ne bi bilo sudjeno, jer kakvom merom meriš - meriće ti se. Evo ćutim! (iako nabrbljah za tuce). I ostavljam Pravilu da Nepravilno ispravi.