Prohujalo s vihorom

Još jedna na samom kraju. Da li se tome raduje ili ne, ionako neće nikom otkriti, ali valjda svi i sve svesno svog kraja, osim ako se to ne uzima kao olakšanje, ima dozu tuge što nije potrajalo duže. O kakvoći iste mogu da pričaju samo oni koji su je preživeli, ovako ili onako. O tome mogu da govore samo oni koji su je doživeli, svakojako ili nikako. Bila je i burna, i spokojna, i hirovita, i prazna, i silovita, i ispunjena. Dovodila je i sklanjala glumce sa životne pozornice po nekom nepisanom pravilu. I čini se, otvorila neka nova poglavlja koja govore da se svet neumitno menja, iako liči na onaj juče. Menja na lošije i bezizlaznije. Možda samo tako izgleda, ili se percepcija njenih piona menja u skladu sa godišnjim dobima. A moglo je i drugačije...

*** Ubijen je mučki. Kamere koje su trebale da zabeleže svaki tren zločina nisu iz nekog razloga radile. Policija koja je trebala da izvrši istragu uklonila iz nekog razloga ključne dokaze i do dan danas ostavila slučaj nerešenim. Politički saradnici koji su trebali da daju neke odgovore, da pritiskom ubrzaju razrešenje ubistva, bez griže savesti su prešli preko svega i ostavili porodicu i verne saradnike i poštovaoce ubijenog u nedoumici. Početak 2018-te je porodici Ivanović zauvek izmenio živote. Verovatno i nekima koji su verovali da će on zaista nešto promeniti. Oliver u tome nije uspeo. Nisu mu dozvolili oni koje je otvoreno (zalažući se tako za vladavinu prava i istine), javno optužio da unose haos na ulice grada koji je voleo. Istinu da to okruženje grca od korupcije i kriminala svake vrste, platio je glavom. Onom na čijem je čelu mesecima bila iscrtana meta koja je nagoveštavala nesreću. Tražio je zaštitu, podršku, razumevanje, saradnju, ne samo u matici nego i od onih koji su ga tapšali po ramenu iz prestonice. Onih istih koji su ostali nemi i gluvi na istinu. Koje je zapravo briga. Koji su zapravo sami deo tog zmijskog legla. Koje je veoma lako prepoznati kao poručioce i izvršioce sramne egzekucije nad svetlom tačkom u mraku. Koji uz igru sveopšte obmane samo čekaju povoljan tren da opale u naša čela, grudi i leđa bez milosti. Bez griže savesti, i kazne, kao svi vrhunski smišljeni zločin(c)i.

*** Živeli su jako, jako davno. Nekima je uspevalo da dobace i do 40-te. Iako su voleli da u znak poštovanja probaju mozak svojih mrtvih, da ih ritualno zakopaju ispod pažljivo odabranog kamenja, bili su pravi lovci i sakupljači. Osim pravljenja neophodnog oružja i oruđa, oni su bili začetnici, i to ne makar čega, nego - apstraktne umetnosti! Istraživači su specijalnim tehnikama u jednom području Španije uspeli da pronađu po pećinama crteže,povezavši ih sa periodom paleolita u kome su neandertalci živeli. Geometrijski oblici, krugovi, obrisi dlanova, čak i obojene školjke koje su izvesno predstavljale delove nakita, govore o tome da pračovek, makar nečovek naspram oblika šta poznati termin čovek podrazumeva, u svojoj suštini, bez obzira na vreme i prostor, nosi zrno iskonske potrebe da vizuelno prikaže ono što vidi i oseća. Imao je, ima, i imaće uvek želju da nešto stvori, makar to bila samo apstrakcija sopstvene realnosti. I iskrenije od svih "apstraktičara" sadašnjice koji svoja dela zovu umetnošću koja to nikada neće biti. Valjda ti, i oni koji je za to smatraju, zaboravljaju da se umetnost stvara iz srca a ne hira. Onako neandertalski, sirovo i toplo u isti mah, ali dovoljno upečatljivo da ostane zauvek.

*** U martu ove godine u časopisu "Scientific reports" otkriveno je da u ljudskom telu postoji još jedan organ za koji se odavno zna da postoji ali da nije ono za šta se smatralo  da jeste. Takozvani intersticijum, iliti "jastučići" koji ublažavaju udarce na vitalne organe i pri tom provode tečnosti. Ne zna se da li je isključivo od koristi ili i vinovnik štete. Šta to zapravo za borbu protiv postojećih bolesti znači, pokazaće još jači mikroskopi i uporniji naučnici. Sićušna vest za čoveka, ali ogromna za čovečanstvo.

***  U toj zemlji one ne mogu izaći bez pratnje muškarca. Oni i one se ne mogu mešati a ni razgovarati osim ako nisu u nekom rodbinskom odnosu. Drustvene igre poput šaha su zabranjene. Alkohol takođe. Mogu maštati o krmenadli na tanjiru ali i izgubiti glavu ako maštu pretvore u stvarnost. Gola ramena, kolena i stomak mogu da sretnu samo u svoja četri zida, pred ogledalom. Ples, muziku ili slike po školama i javnim mestima nemaju. Ne poznaju crveno, išta što podseća na srce ili ima prizvuk ili prisliku ljubavi, a ako požele crvene ruže tamo ih neće naći. U sportu su žene nevidljive. Kurana se nikada neće odreći i mrzeće do kraja sveta ostale religije. Na Chop Chop Square-u u Rijadu se odvija uzbudljiv rijaliti - Seča nedokazanih i neposlušnih, u proseku jedna na dan. Bičevi za svojeglave žene rade neumorno. U toj zemlji je u aprilu, nakon 35 godina stroge zabrane proradio bioskop. Da li će ta, do sada nedolična zabava povećati prosek odrubljenih glava koje su iskoristile mrak za nedoličan osvrt na nekog iz publike, potvrdiće čoperi sa skvera.  Dotle ćemo mi, zahvaljujući bliskoj saradnji dve prijateljske zemlje, a na osnovu sporazuma o trgovinskoj i turističkoj razmeni, sa velikom radošću pripremati doček za prve goste iz te sjajne, moćne, napredne zemlje. Hoće li bin sultan salman biti ljubazan da sa našim princem sklopi i ugovor o eksportu kvalitetnih bičeva u Srbiju u zamenu za naše oružje koje mi tamo ekspeditujemo?

*** U maju je žena kvočka iz zemlje koja ni teritorijalno ni po bilo kom osnovu ne pripada Evropi, osvojila prvo mesto na takmičenju pesme Evrovizije. Izrael je po treći put dokazao svoju muzičku superiornost. Pesma je bila poprilično glupa, izvođač-ica poprilično groteskna, publika spremna da proguta ideju da je red da ovi pobede regularna. Još uvek se ne zna koji grad će biti domaćin 2019-og evrovizijskog cirkusa, možda se treba konsultovati sa Arapima kada će uzeti slobodan dan da ne provociraju, ili da se najpre dogovore sa Amerikancima šta oni misle da je bolje.
U maju je takođe jedna osrednja glumica, sa već propalim brakom iza sebe, uspela da se dočepa krune. Ne kraljevske, ali ni princeska nije za bacanje. Grejs Keli sindrom nikada nije napustio aristokratije gladne Amerikanke. Elizabeto, pazi se, opasna je ovo igračica. Hari prinče, ova ćete preko okeana preveslati. Englesko, zemljo proleterska, za bolje i nisi. Ali da mi preko tv-a pratimo direktan prenos venčanja nekih zaista nebitnih ljudi... "plutokratijo" međ šljivama.

*** Posle samo dva meseca od progledavanja bioskopa, u državi koja snima i na tv-u prikazuje javna smaknuća, desila se još jedna istorijska promena. One su dobile prava da same voze! Dobro, i pre su same mogle da voze, po pustinji ili po svom imanju, da ubiju malo vreme, da im ne bude dosadno. Ali sad stvarno mogu da okolišu naokolo preče. I da se osete emancipovano.
A na Vidovdan, posle 15 godina zamandaljenosti, progledao je Narodni muzej u Beogradu. Ministar kulture je izjavio da je to simboličan čin renesanse naše kulture. Premijerka BrAna je rekla da je to korak ka našoj sjajnijoj budućnosti. Ostali političari nisu ništa rekli, samo su se pojavili na svečanom otvaranju i otvorenih usta buljili u izložene eksponate čekajući zakusku i koktel. Običan narod, gladan umetnosti, s radošću je dočekao da na miru pogleda sve ono što mu je dugo bilo uskraćeno. S pravom, i na nesreću što je sve to moralo toliko da čeka.

*** Osvojio je Vimbldon. I preko toga, nešto kasnije. Pokazao je ko je. A jeste to - Veliki sportista, veliki borac, veliki čovek. To što se opredelio za travu i korenje u ishrani je apsolutno njegova stvar. Uostalom, pokazao je da mu zaklane životinje u tanjiru nisu bile neophodne da se ponovo vrati na tron, bacajući najveća teniska imena na kolena. To što je promenio trenera apsolutno je njegov izbor. Uostalom, pokazao je da to ništa ne menja u načinu njegove igre i srčanosti. To što i dalje promoviše Srbiju, iako ne mora, apsolutno je odraz njegovog izuzetnog karaktera. Uostalom, to uvek čini, na svakom mogućem mestu i u svakoj prilici, za razliku od mnogih koji su za to plaćeni a rade upravo suprotno. To što ima više nekretnina i živi gde mu je bolje, apsolutno je njegovo pravo. Uostalom, pokrenuo je toliko humanitarnih akcija i poklonio toliko novca, da je dovoljno da se mnogi zastide što zarađuju toliko a pitanje je zbog čega, pri tom ne plaćajući taj famozni porez koji se njemu stavlja na dušu. To što ima izuzetan odnos sa publikom i medijima, sređen porodični život, podršku od strane supruge koju poštuje i voli a eto "nije neka nego ga samo ometa i kvari mu sreću", apsolutno je za respekt ali i za kritiku nebuloznih napada. Uostalom, važno je da je on svoj život, kako privatni, tako i profesionalni, uredio prema svojim htenjima. I tome se treba diviti, kao što ga treba podržati i kada ne ide sve tako glatko. Ali je svet tako skockan - da zavidi, umanjuje, degradira, ne poštuje, ljuti se, izmišlja, ponižava, prvenstveno kada je neko mnogo bolji od njega. Baš te retke, te bolje, te izuzetne treba uzimati kao uzor. Ali uzori su u naopakom okruženju uvek na-opaki. Bravo Novače. Nastavi tako, i pusti pse da laju... a one što ujedaju će već pokupiti šinteri.

*** Potrošio je novac stranke za turistički obilazak Italije na koji je poveo i ženu,  pokrio godišnje troškove privatne škole za decu, odradio zubalo tako dobro da mu kad razvuče osmeh iz ustiju ispadaju biseri, falsifikovao je bitna dokumenta,  poklonio kućnom ljubimcu - zecu putovanje avionom, olešio se od alkohola u letećem baru, kupovao božićne poklone, krpice, video igrice. Ako mislite da je to neki naš političar, mnogo ste se prevarili. Ovo je belosvetski maher, perspektivan kalifornijski republikanac srednjih godina koji je spiskao 250 hiljada dolara tuđeg novca, tj. partijskog. Uvatili su ga nakon godinu dana praćenja. Doduše, bio je primećen i pre ovog slučajnog trošenja jer je jurcao za ženama i družio se neumereno sa alkoholom, usput lažući stručno i obilno u korist budućeg a sadašnjeg predsednika Amerike. Kolege su mu rekle da se opere povlačenjem jer bi oni to tako uradili. On ih nije poslušao i uradio onako kako bi i oni uradili, tj. prodao postojeću kuću da vrati dugove i tako javnosti zamazao memoriju na izvesno vreme. A naši partijaši? Sposobnjakovići, kažite tom kalifornijskom gilipteru da je glup koliko je neinventivan, dojavite mu da ste vi njegove varijante troškarenja odavno prevazišli i da mu možete održati lopovski kurs za pristojan iznos.

*** On laže. Ili lepše rečeno - izmišlja. Pušta buve što bi neki rekli. A kad on nešto kaže i namerači, ekonomija se ustrese. Najtačnije rečeno on je finansijski magnat sa kim bi se menjali svi. Ne baš svi, ali većina da. Zauzvrat bi dobili prenatrpanu radnu nedelju od cirka 120 sati rmbanja, koji mu donose u proseku 108 miliona dolara prihoda nedeljno. Taman za lepa svilena odela, auto iz snova (mnogo bolji od onog koji je izmislio za druge), obroke sa jestivim zlatom, cipele od ljudske kože, 30 kuća na najlepšim svetskim destinacijama, uvrnutu ružnjikavu verenicu. Nema godišnjeg odmora, nema vikenda, nema brbljanja, nema druženja sa prijateljima, nema porodičnih okupljanja, nema ništa, osim - cilja. A cilj...pa valjda postati besmrtan. Besmrtan kao inovator, menadžer, pokretač nekog boljeg sveta. Kako inače objasniti potrebu da se provede 17 sati na poslu. I povlačiti poteze koji fasciniraju berzu, poslovne partnere, štampu. Dospeti čak i do suda koji ne toleriše ishitrene izjave kojima manipuliše javnost i deoničare. U stvari, možda on uopšte ne laže, ne spava, neće sav taj novac, nego on sam odnekud pada (odaklen bi mogao  biti?). I, bi li menjali svojih 157,3 dinara za njegovih 900.000 dolara  na sat pod datim uslovima? Naravno da ne bi. Jer je on, Elon Musk - Ilan Mošuski koji nema vremena da svo to bogatstvo potroši, pa iako besmrtan i njemu će jednom otkucati poslednji minut. Naravno da bi, jer je bolje biti bogat ceo život nego siromašan jedan dan. Biti il ne biti.  

*** Alright now
Won't you listen?
When I first met you, didn't realize
I can't forget you or your surprise
You introduced me to my mind
And left me wanting you and your kind
Oh, yeah!

I love you
Oh, you know it
My life was empty, forever on a down
Until you took me, showed me around
My life is free now, my life is clear
I love you, sweet leaf, though you can't hear
Oh, yeah!

Come on now
Try it out
Straight people don't know what you're about
They put you down and shut you out
You gave to me a new belief
And soon the world will love you, sweet leaf
Oh, yeah, baby.

Come on now! Oh, yeah!
Try me out, baby! Alright!
Oh, yeah-ah! I want you part of this sweet leaf!
Oh, yeah! Alright, yeah, yeah, yeah
Oh-oh, try-y me-e o-out
I love you, sweet leaf, oh.

*

Oh Canada, our home and native land, you really understood lyrics meaning of Black Sabbath band. Ne samo da razume. Ona poštuje pravo svakog bića na opijanje duše. Od oktobra svaki punoletni građanin ima prava na kupovinu i posedovanje 30 g kanabisa. Svako domaćinstvo može posaditi 4 stabljike ove biljke i koristiti je za salatu. Može se sipnuti i u piće ali nema vožnje nakon konzumacije. Oh Canada, we stand on guard for thee. Sweet leaf is the future as we always expected to be. 

*** Gilets jaunes. Ili Emanuele Makronu, odbrojavaj. Skoro 300 hiljada žutih prsluka izašlo je na pariške ulice sa namerom protesta protiv porasta cena goriva. On je rekao da će više cene benzina smanjiti broj vozila a ozon iznad Francuske biti spašen. Oni su rekli da do posla moraju koristiti prevozna sredstva i da će nove cene ugroziti njihov budžet. On je rekao da je bolje da oporezuje gorivo nego rad. Oni su rekli da mu se ne piše dobro jer je muljator koji radi za elitu i buržoaziju. Oni su dobili širu podršku od strane službenika, penzionera, nezaposlenih, poljoprivrednika, koji su shvatili kako im se životni standard urušava. On je shvatio da je vrag odneo šalu, i pustio suzavac i policajce na demonstrante. Oni su već šestu nedelju na suprotnim stranama. Pobednik je strah, ili upornost? Sila ili odlučnost? Svi ili oni? 
       Oni naravno. Oni su ti koji su nam u novembru glavu nacije, a time i nas kao telo, stavili u ponižavajući položaj od čega je on pocrveneo (od muke ili njihove sramote?) a mi pozeleneli (od uvrede nam glave ili osionosti večnih prijatelja?). Umesto da se demonstrativno digne i opali im time virtualni šamar zbog koga bi mi dobili materijalnu odštetu ali i moralnu satisfakciju, on je ostao tamo da sedi i da se jedi. I da nam posle kod kuće gunđa i zaplakuje. Obično mu uvek titraju i mole ga da iznese svoje uvaženo mišljenje ali su ovog puta pokazali svoje pravo lice. Proslava svetskog Dana Pobede u velikom ratu bio je naš Dan Poraza u malom Parizu. Realno, jeste. Ponekad su potrebni sirovi dokazi određenog mišljenja o nekome i nečemu. Nažalost, ili na sreću (za one koji imaju dugoročno pamćenje). 

*** A mi? Mi smo jedan od pet miliona. Mi se zalažemo za - Stop krvavim košuljama. Mi smo između 20 i 40 hiljada protestanata. Mi svake subote proteklih sedmica izlazimo na ulice glavnog grada i tražimo da teror svake vrste stane. Mi hoćemo normalan život.
     A oni? Oni sa ministrom policije na čelu, aka plagijatorom doktorata sa privatnog visokoobrazovnog vrtića, aka pohađačem večernje škole Tonija Blera na smeru Uloga medija u popravljanju imidža, aka bivšim direktorom propalog preduzeća, aka sadašnjim podpredsednikom vladajuće stranke, aka umiljato lišce koga vlasnik svih nas zdušno podržava, milki i voli, tvrdi da je matematički egzaktno utvrdio da je na dotičnim protestima bilo najviše 5 hiljada slučajnih prolaznika. Od toga je bilo pola dece na večernjem grudvanju, trećina Bugari koji su došli da vide novogodišnju rasvetu, osmina ovi iz unutrašnjosti na putu do autobuske stanice, pa suma sumarum, zapravo pravih protivnika aktuelne politike bilo je možda jedva stotinak budala kojima su se priključili ovi ostali misleći da se na nekom punktu deli besplatna kafa. Da li su brojanje odradili dronovi, drotovi, drukare, drveni advokati, droce ili drogiraši, nikad nećemo saznati. Ili možda sve to sam Dr Nebojiša kome za toliki trud treba dati još jedan doktorat. Ili ćemo saznati? Možda sve to utvrdimo još ovog, a najkasnije do sledećeg decembra. 

Ova godina je bila krcata već dobro poznatim ratovima. I nekim novim, pokrenutim zarad mira u svetu. Berze su se opet igrale ljudskim životima, u stvari,  ljudskom naivnošću i pohlepom.  Priroda je slavila svoju nadmoć. Mi smo se uzajamno lagali i istovremeno verovali. Nade su se potapale, želje izranjale sa samog dna. Mislimo da smo ostali isti, ili čak postali bolji. Negde, na nekom skrivenom mestu, čeka nas ono što će nam u potpunosti promeniti život a da ne mrdnemo prstom. Za ono što smo mrdali, pokazalo se da je bilo uzaludno. Prošla je i ova. Sluti na novu... i nas koji više nećemo biti ovo što smo sada. Razlog za brigu? O tome ćemo misliti sutra. Ionako će sve s vihorom prohujati.