Ime i prezime: Ovis gmelini aries
Biolozi, Latini i prepoznavatelji delića ove slagalice kao 1/12-ine horoskopa, znaju da se radi o domaćoj životinji. Potiče od kamenodobnih predaka, puštenih je papaka diljem sveta, šupljorogata, meka i kovrdžava, društvena, skromna, poslušna i pre svega jako korisna. Poneka, kao one iz astro vrste, želi još i da je slede i voli da se pobije.
Ono što je čini posebnom jeste vuna. Bela kao sneg, mrka kao zemlja, crna kao izuzetak, ali od tog blaga se svašta može izraditi. Pre svega tople čarape koje prijanjaju i uz opanke, i uz pogospođenu gradsku nogu kad udari minus u ledarama od stanova. Od iste te se može napraviti i lep nakit, tašna, šalče, kapa, šešir, džemperić, čakšire, ćebe ili tepih. Neki obožavaju njen drugi dar koji obično završi u tanjiru o praznicima, i od čega se lepe prsti i curi mrs niz bradu, ali radije od deteta joj, što baš nekako tužno zvuči ali tako ne izgleda. Njen treći produkt, ali ne manje važan, jeste belo koje se pije ili jede i zove se mlečnim proizvodima (to što nema i opcije za ušmrkavanje istih je potpuna šteta, s obzirom na zdravstveni ćar). Ono zbog čega je vlasnici jako vole je, da je dovoljno izbaciti je na livadu gde ona u šetnji iščeprka ono što može da joj utoli apetit. Omiljeni desert joj je so, tako da ako hoćete jednu da osvojite, samo joj pružite slanik ili poklonite slanu stenčugu za doživotnu ljubav.
Ime i prezime: Homo sapiens
Biolozi, Latini i svi koji su naboli neki razred škole, znaju da se radi o domaćoj ili divljoj životinji. Potiče od kamenodobnih predaka, puštenih je stopala diljem sveta, nevidljivorogata, mišićava ili salasta, dlakava ili ćosava, društvena ili povučena, poslušna ili neobuzdana, svaštojed, i pre svega jako diskutabilna u pogledu korisnosti. Poneka, kao sve postojeće astro vrste, misli da je najpametnija, najvažnija, nezamenljiva i večna.
Ono što je čini posebnom jeste vuna. Kao i kod ariesa, striže im se jednom godišnje kada naraste dovoljno, i čim prođe hladno vreme tj. u proleće. Tad se podnosi poreska prijava i koliko se makazama odreže, tolika i dobit gazdi. Kvalitet i kvantitet vune zavisi od uslova odgajanja, predaka i potomaka, uspešnosti ukrštanja, odnosno navunenosti. U poremećenim sistemima gde nema pravog i prosvećenog domaćina, obično se do kože oderu one jadnije, a one najpufnastije ostave da se uguše u sopstvenoj vuni, pa koja preživi. A svakoj od tih pijavica uspe. Ostrigana životinja ostane goluždrava ali nekako olakšana i sa toplotom spremnija da uđe u novu sezonu. Na našem podneblju, šišanje se radi tokom cele godine, uopšte ne vodeći računa da li je isplativo ili ne, i hoće li životinja moći bez omotača. Od dobijene vune se pune rupe nastale u školstvu, zdravstvu, vojsci, penzijama, ali i kao investicija u poboljšanje života onih sorti koje se nikad ne strižu. Da ima neke pravde, ova povlašćena grupa bi mogla da zadovolji drugu funkcija ariesa tj. da ponudi mišićnu masu. Međutim, i ovde se uglavnom žrtvuju oni mršaviji ali žilavi elementi koji se pretvaraju u mleveno meso tokom celog životnog ciklusa. Usled dobrog varenja travčica i glodanja kamenja, od čega se mogu dobiti vitamini, one mogu sasvim dobro da podmazuju ogromne fabričke, njivne, prodajne zupčanike koje onim debljim ali nežnijim obezbeđuju opstanak. Što se tiče mlečnih proizvoda, pravilo dobrih pašnjaka potvrđuje da je velika svrsishodnost ostvariva tamo gde je najzelenije i najbujnije, a i za sve one koje nisu za tov ali ne mogu da služe samo za ukras. Tako se dobija dovoljno mleka i za mladunce, i za ogromno tržište. Homo sapiens kao i aries može biti obučen za obavljanje sve tri funkcije, ali im je kvalitet onda malo slabiji. Vrlina je vrhunska samo u jednini. Ali može da bude obučen i za najgoru štetočinu, i isprofilisan u potpuno beskorisnu masu, što aries nikad ne može da dostigne.
Ime i prezime: Agnus Čovcan Humanus
Latini sa znanjem mog maternjeg jezika, tvorci budućnosti, i čitaoci najnovijih vesti iz oblasti nauke, znaju da se radi o životinji himeri, premda nema glavu lava, telo koze i dupe zmaja. Koreni su joj plitki tj. nedavno je proizvedena, i jedan od njenih očeva je gospodin doktor Pablo Ros, iako stvar nije pospešio svojom donacijom (zašto nije?). Za sada hoda samo po kalifornijskim ordinacijama, ima rogove, papke, vunicu, bleji, ali... neće biti čudno ako u dogledno vreme progovori prvo engleski i španski, umesto četiri noge počne da hoda na dve, krene da piše, čita, igra fudbal, slika, ili vozi auto. Ova sanjarija dakle liči na običnu ovcu tj. ovna koja u sebi nosi gene Čoveka.
Ono što je čini posebnom jeste da je stvorena s namerom da sa 1 ljudskom ćelijom na, za sada, 10000 blejućih, u ime humanosti obezbedi rezervne organe i posluži kao tester novih lekova. Za sada se stvoreni embrioni u telu ovce čuvaju svega tri nedelje a onda ubijaju, valjda da se ćelije ne bi razgoropadile i odskakutale u njen mozak i pomutile joj pravu ideju životnog smisla. Ova Čovca ili Čovan će u budućnosti, kad joj skroz dignu rampu, po jagnjenjporođaju moći samo posle par sati da stane na noge a ne da gnjavi celu godinu, davaće još kvalitetniju vunu koja može imati primese pravih riđokosih ili blondin dlaka, ali će njeno meso nažalost mirisati na znoj a mleko joj biti previše vodeno. Pametna Čjagnjad će i dalje dve majke da sisa. Izgubiće osobinu da može da bez okretanja glave vidi iza sebe, omrznuće kolektivne smeštaje i stalno pentranje po svakojakim nedođijama, počeće da se opire psima čuvarima a možda i pogubiti osećaj poštovanja prema autoritetu kakav ima Čovan predvodnik. Neke će i dalje žrtvovati svoju kožu vukodlacima, vukovima i vukojebinama, ali će isto tako biti rizične da postanu izbeglice iz sopstvenog stada, jer taj prokleti uključeni, iako niskoprocentualni ljudski mozak voli da menja livade i gazde. I šta ako Čovca reši da bojkotuje projektovano povećanje nataliteta nego počne da koristi kontracepciju? Ili odluči da se obrazuje kako bi sama odlučila sa kim će da se ukršta? Ili digne revoluciju i prebegne u drugo stado? Ili nauči da koristi makaze, postane sam svoj i kolegama frizer, i oduzme posao profesionalnim šišačima vune? Šta ako odluči da pokori Čoveka i utera ga u tor i preuzme kosmos? Šta?
Da li je gospodin inovator Pablo shvatio da je njegov kolega Huan Karlos Izpisua uprskao ukrštanje svinje i čoveka, pa prešao na ovce? A taj hibrid je lepo mogao da grokće zubima, i da kao zbir dve najpametnije životinje sa šest nogu dâ najkvalitetnije čvarke i kavurmu, uz primesu arome nekog implementiranog parfema, da baš ne smrdi toliko. Zašto obojica nisu u ovcu i svinju ugradili nešto od svojih ćelija kako bi IQ Čovaca i Čsvinja bio bitno uvećan? Zašto toliko sebičluka i straha, nego neko hoću neću frljanje embrionima? Kao da su to jedine žrtvene životinje. Ja bih na primer volela da stvorim Čpticu, Čpsa, Čmačku, Člava, Čzeca, Čkonja i ko zna šta sve ne. Zar ne bi Čovek postao mnogo bolji? Bio ne samo uganut mozak i okrnjena emocija, nego čisto instinktivno biće iza koga ne ostaje zagađenost, razaranje, pakao. I ne ono što ga čine navodne najgore osobine životinja koje smatra nižom vrstom.
Nekako mislim da smo mnogo bliže eksperimentu u kome ćemo uzgojiti Čmarsovce. Zapravo, oni su već među nama. Samo se osvrnimo i pronicljivo pogledajmo koliko ih se uvuklo u sve rupe našeg kosmosa. Navodnih moralnih dilema o nekim dalekosežnostima nikada nije ni bilo, ali plesanje "u mestu" je već naučno dokazano femkanje.
Beee or not to beee, nikada se nije dovodilo u pitanje. Zato Agnuse Dei, preukrsti nas... mi bolje zaista nismo zaslužili.
6 comments:
nije kao da se himere ne pojavljuju u prirodi same po sebi. Između ostalog, svako ko je imao transplantaciju je po definiciji himera. Ako tebi presade funkcionalni bubreg, jesi ti onda druga osoba? Tezejev paradoks, ako posmatraš čoveka kao sklop svih organa. Međutim, ono što mi jesmo je u konfiguraciji sinapsi u mozgu. Ako mozgu prikačiš svinjsko telo, to će i dalje biti čovek, jer je misao ono što definiše čoveka, ne ... slepo crevo.
A ako uspeju da stvore farmu organa koje telo neće odbacivati, ne vidim ništa loše u svemu tome. Istina, mozak nije suvereni vladar našeg bića, često funkcije naših organa nadglasaju mozak, međutim u ovom slučaju kojeg kritikuješ funkcija organa uzgajanih u himerama ostaje ista. Kao i sa bubregom, tvom mozgu je bitno da mu nešto čisti krv. Misliš da ga briga šta mu čisti krv? Mašina, svinjski bubreg, ovčiji bubreg, očev bubreg...
Kao i sa Tezejevim brodom, ono što mi jesmo je samo konvencija naziva.
Različito je. Mozak jeste vladar našeg bića, osim kad popusti. I ode. I sve ostalo s njim.
Postoje i dokazi.
Ali mozak nikad ne može otići, jer je on ono što smo Mi. Ugasiš li mozak, kao da ničeg nije nikad ni bilo. Niti tela, niti godina skupljenih na njemu, ničeg. Upališ li mozak, kao da je sve oduvek bilo tu, kao da je sve okolo prepuno smisla, poente. Telo ne postoji, ono što radimo ne postoji, izuzev kao misao uma našeg mozga. U očima Boga (u kog ne verujem, ali služi odlično kao metafora) univerzum i zemlja i ljudi i sve što može biti, kao i ono što je oduvek bilo, se proteže kroz beskraj. Na taj način um čoveka, ispunjen svim što je naučio i stekao, oduvek je postojao u očima Boga. Tako i mi u našim očima smo oduvek postojali, čak i pre početka, čak i nakon naše smrti. Ne zato što smo mi nešto što može zaista stati pred Boga i biti izložen tuđem sudu, već zato što mi nikad nismo bili ono što smo rekli sebi da jesmo, nismo nikad bili ono što smo se trudili da budemo drugima. Iz tog razloga što nismo ono kako se doimamo jedni drugima, mi jesmo sve ono što je oduvek bilo tako kako jeste, i što će zauvek biti takvo kako jeste: zarobljeni u svojoj sudbini. Od momenta kada postanemo - kad steknemo svetlost u ništavilu, mi smo osuđeni na svoju sudbinu; osuđeni da kroz ono što činimo u životu, pokušamo da uništimo svoje sudbine. Život je borba protiv predodređenosti, koja je osuđena na poraz, kao što smo i mi osuđeni da uvek budemo savršena i nenarušena prikladnost našeg uma našoj sudbini.
http://www.medicaldaily.com/can-organ-transplant-change-recipients-personality-cell-memory-theory-affirms-yes-247498
https://www.vecernji.hr/vijesti/pamti-li-srce-842180
Postoji i nesto sto se zove duša. I telo koje nosi um, srce i dušu. Telo je instrument, ili "vozilo". I sve može da sagori i nestane osim trećeg. U trećem je sadržana sudbina. Treće prenosi sva stečena iskustva. Zato je transplatacija igra sudbinom, premda čista korist koja spašava život. Kada poremećena pravila igre uvuku pogrešne aktere, nastaje slom.
Sud postoji, čak i pre Boga. Opravdanje da nismo ono što smo rekli da jesmo, ne ono što smo se trudili da budemo pred drugima već ono kako jeste, izgovor je za osećaj zarobljenosti i nemoći da se bude više no što jeste.
Samo onaj život posmatran kroz telo, mozak i srce je osuđen na smrt. Ali ostaje nešto izvan svega. Zauvek.
Prva dva linka... Ćelija je fabrika. Ogran je sistem tih fabrika koji stvara proizvod koji je odgovor na potražnju potrošača.
Fabrika se prilagođava sistemu (organu), stoga svaka osoba nosi njemu prilagođene ćelije. To je ono što se odnosi na "memoriju" ćelija.
Unutrašnji raspored u farbikama može uzrokovati različite odgovore na potražnju da proizvede isti proizvod. Razlog zašto se sistemi (organi) olako odbijaju od strane konzumera njihovih proizvoda (tela), je insistiranje na ne menjanju strukture tih sistema. Evo npr. metafore, odbacivanje presađenih organa je kao kada bih ja, kao prodavac duvana, koji imam direktan odnos sa svojim potrošačima, bio zajedno prebačen sa svim svojim kupcima u državu gde je zabranjeno pušenje. Ja (ćelija) sa svojim potrošačima (ekspresija proteina) stvaram sistem (organ) koji mora da savršeno odgovara prohtevu tela za njim. Pamćenje ćelija je samo prilagođenost na izražavanje određenih proteina. Ne ljudsko pamćenje koje ti kao apstraktni pojam (ličnost) poseduješ u mozgu.
Povodom duše... ne planiram da te ubedim u suprotno, jer ne želim ni da me ti ubeđuješ u svoju verziju tog problema, prosto zato što je takva ideja u konfliktu sa znanjem koji sam skupljao tokom svih mojih smrtnih godina.
Međutim, imaš li luksuz formiranja svojih ubeđenja prelaskom iz suprotnih?
Postoji energija i biopolje, i sve to u dodiru sa drugom osobenoscu dozivljava ukrstanje. Ukoliko organ preminulog, koji time vise nema svoje okrilje, bude prenet onome kome je potreban, i pri tom iz nekog razloga uspe da ne samo kompatibilnoscu nego i protokom energije tu zazivi, nije nelogicno da ce postojati mogucnost da se sva predjasnja secanja (energija sabijena funkcijom i svescu donora) prenesu na primaoca. Postavlja se pitanje, sta zivotinja moze da prenese coveku, ili jos gore - obrnuto. Mozda nista, mozda mnogo toga. Monstruozne kombinacije su samo stvar mitologije, ali realnost to ne trpi. Barem ne u ovom trenutku.
Ne znamo da postojimo dok smo u stomaku majke, ni kad se rodimo, cak ni prvih nedelja zivota nismo svesni svog bica...to ne znaci da ne postojimo. A ipak jesmo.
Kako je u prirodi sve bazirano na ciklusima, ne postoji razlog da bi covek kao deo prirodnih procesa morao biti tolike zle srece da svoje bivanje zaokruzi na mozda samo 1 ili 36500 dana ako mu je toliko dato. A i ko mu to daje, i odredjuje, to niko ne zna. Niti zasto jeste tu i ko ga je doveo. Zivot ima dublje znacenje i smisao no sto nam je dostupno. U protivnom bi bili kamenje. A ko zna, mozda i ono ima dusu.
Post a Comment