Dan opsednutih

Jeste li se jutros probudili sa srcem voljene osobe na svom jastuku, a zbog koga je dotična za ovaj poseban dan rasporila svoj grudni koš i podala vam ga tako pulsirajuće, i tako snažno da može da preživi na svakojakim temperaturnim varijantama (i februarski plus, i minus), a sve kao dokaz svoje odanosti, nežnosti i pažnje? 

Ili vam ga je čika poštar isporučio na vrata, umotano najpre u crveni papir, pa ušuškano u srcoliku kutiju obmotanu ogromnom mašnom stegnutom u mrtvi čvor? 

Ili još uvek ništa, pa ste izgrizli i nokte i zanoktice do krvi a pramenje kose se od čupanja i nestrpljivosti valja po okolišu? Naravno, pod uslovom da subjekat – darodavalac srca zainteresovanog za vas egzistira, a koji može biti ujedno vaš objekat interesovanja, mada i ne mora. 

Da li vam je uz njega poslao još i srceadrelinsku poruku koja obećava večnost i vernost do kraja života (naravno njegovog, jer vi ne smete umreti pre njega, jer on ne bi to mogao da podnese pa bi presvisnuo od tuge ili se čak ubio od samoće, a i logičnije je da ipak umre najpre on, i onda vi konačno shvatite da vam se ništa tako dobro i veličanstveno a ponajmanje slično može ponoviti u životu, i da će time postati ako ništa drugo do vaš posmrtni heroj ljubavnik)? Nije?! 

A obećanje romantične večere uz svetlucave sveće i mirisne štapiće i zajednička kupka nakon, gde će izreći nešto što ste dosad videli samo u onim filmovima uz koje svako žensko mora da odcmizdri ne dopuštajući mozgu da shvati da je to samo izfabrikovana, lažirana verzija savremene Ružice koju iz trnja ne može ni madjioničar da izvuče? Ni to ili i to?!

Ako se ništa, ali baš ništa od ovog nije desilo a kandidata ima, onda obrišite iz kalendara ovaj dan i čekajte novi datum, onaj u martu. Ako se i mart izvuče, onda ne sme da omane godišnjica, ali ako je rodjendan pre, ili posle toga pa se neko i dalje pravi lud i ne servira vam na tanjir organ za emocije onda ga postrojite ispred zida svoje nesvesti, ustrelite višestrukim rafalom, zakopajte ga u rupu nememorabila, i napišite mu smrtovni list u tefteru svojih promašaja. U stvari, ništa od ovog i ne mora da se desi ukoliko je svaki drugi dan opsedan opsednut vama kao i vi njim. Nikakvi zvanični datumi nemaju toliku težinu davanja i primanja koliko jedan običan dan obojen uzajamnim razumevanjem i nežnošću.  

No, za sve one kojima Dan opsednutih i specijalni datumi nešto znače…

Ovo je jedna strahotna verzija opsedanja. Ali ima i lepših sa “lepšijim” završetkom, a o tome nešto kasnije . Mislim da bi se većina složila da su opsednuti u stvari osobe koje imaju suženu moć rasudjivanja. Opsednut je pre svega iluzionist. Takodje i pod hipnozom. Veoma ga lako na primer prevesti žednog preko vode. Možeš mu takodje napričati svakojake verzije jedne istine i on će poverovati u svaku izgovorenu laž koja to ne može biti jer opsedan tako kaže. On misli da je opsedan otelotvoreni Adonis ili Afrodita sa osobinama bestelesnih savršenstava koji se zovu andjelima. Njemu ne smrde noge, ne čačka nos i ne vire mu dlake iz ušiju, gladak je ko bebina guza, miriše na čistotu, svi vam zavide na njemu a i njemu na vama, njegov dah i pored konzumiranja belog i crnog luka odiše svežinom, može se meriti sa bilo kojim članom mense a možda i ima sertifikat o svom članstvu ali se ne hvališe jer je skroman ili zato što neće da opsednutog postidi. I da nije sve tako, e baš jeste, jer opsednutost nosi Ray Ban sa najboljim zatamnjivačima. Opsednuti znaju da će njihova opsednutost nadživeti i njih same. U stanju su da oproste skoro pa sve osim opsednutosti opsedanog novom osobom, ali se i to može oprostiti jer opsednut zna da ima veću moć od osobe koja sad opseda opsedanog.

I onda dodje neko sutra. To je dan ili-ili. Od prvog očekivajućeg i priželjkujućeg “ili” udje se u spiralu blaženstva čije posledice rode nova dva ili. Od drugog “ili” opsednutost se pretvara u dramu koja može imati dramatične posledice, usled dramatičnog neshvatanja poente opsednutosti a može biti i zbog velikog praska koji bogove i boginje sroza na obične, pod debelu manu, ljudske promašaje.

I sad, da li je 14-ti dan u februaru, tj. dan opsednutih, izmišljotina opsednutih, spiralnih elemenata (onih pomenutih koji su tu fazu već pregurali) ili rulera berze nepotrebnih stvari koje se mogu uvaliti opsedanima i  opsednutima da svoju hipnozu učine šarenijom, kad već reči i dela nisu dovoljni?  Šta god da je u pitanju, sve deluje tako … ljubavnički napeto, obećavajuće i crveno. Sluti na strast, opijenost i mučninu ako se pretera ili ne stavi pod kontrolu. A svaka opsesija je – zaljubljenost a zaljubljenost često samo opsesija.

Ja sam opsednuta mnogim stvarima – neopipljivim. Da budem otvorena, i ljudima. Zato mi je dan opsednutih drag dan, što zbog stvari, što zbog emo koncepcije. Jest da mi se ništa danas po tom pitanju nije desilo, i pored opsednih misli, no, medjutim, ali … Volim te crveno, što pamučno nežno, orhansko visovski izazva opsednutost u meni. Ovo voleti je već spirala…preterah bez podloge.

I naravno, o spiralama i tim nihovim “ilima” nekom drugom prilikom…mnogo je uzbudljivo :).

Živeo Dan opsednutih!