Kaži mi kaži...

....kako da se zovem, kakvo krasno ime sebi da dam? Bezimeno ne može, kumstva pucaju samo tako a i zamerati se ne valja, pa pomislih da je najbolje da se duboko skoncentrišem i rodim bez ičije pomoći, u jezovitim trudovima uma svog. Da napravim nešto nezaboravno i inspirativno – po sebe naravno a kad bi moglo i po druge, ne bi bilo naodmet…da me inspiracija u maštanju i izmišljanju nosi. Da zmajevski po cika Jovinoj poletim i sigurno sletim kada me od umora zabole krila, pardon reči. “Kaži mi kaži” je moj pokušaj, pa recimo…razgovora sa Sobom, ali i sa svima onima koji bi nesto imali da kažu na zadatu temilicu. Ali jasnoća je majka sporazumevanja pa da raščistim teren malim objašnjenjem u vezi namene ovog javnog izlaganja duše mi moje. Naime, istina je da svaka persona treba da svoj psihofizički ormarić-sekretar napuni važnom misaonom dokumentacijom koju treba isklasirati, smestiti po fiokama a neke vala i zaključati siguracije radi. To su oni poverljivi papiri, od važnosti za preživljavanje, ili što se kao suvo zlato čuva za ne daj Bože situaciju, ako se mora ipak zarad nečeg prodati (a pitam se, koliko košta jedna duša, tj. ko to još hoće da kupi i za koje novce?…ali o tom potom, to mi je jedna od domaćih zadaća). I sad, neko to stvarno može da čuva samo za sebe ali verujTe! – kad se napravi haos od bespotrebnosti, tj. nagomila i što treba i što ne treba, onda je bolje da persona radi generalku sama, nego da se za dezin/sekciju/fekciju/de-ratizaciju i de-fumigaciju mentalne gamadi angažuje tamo neki tim koji greškom može da raznese i prave imovinske bisere. Što će reći – ova b(l)ogovska strana nije kanalizacija moje duše, već mesto gde isporučujem sve ono što me pritiska, steže, maltretira, zlostavlja, kinji u svom sjaju svoje pozinegativnosti. I mesto je za stvari koje ne mogu da se zaključaju, jer takav ključ još uvek nije izmišljen. A šta ako sam ja samo jedna ala-pača? Bolje sa nastavkom nego bez njega, dodje mu po mome tako. Istina je surova – stvarno me nekada stvari toliko more da moram da ih podelim sa svima. Nudizam duše…to mu dodje to. Pa ko voli da gleda, dobro mi/mu došlo! Oh, da, zaboravila sam…Kaži mi kaži, o čemu bi se to pisati moglo? O tome da sam nekako u statusu zadovoljstva sto je ovo čedo progledalo, a nije se ni zacenilo od straha šta ga može snaći, ne bih. Da li je to dobar znak ili ne…nemam pojma. Da budem iskrena, očekujem feedback, ili što bi se reklo – kaži mi kaži, šta o svemu ovome misliš?