Danrodjen

Nekome se desi slučajno, nekom ciljno, nekom na vreme, nekom u nedoba, nekom iz inata, nekom nažalost, nekom iz ljubavi, nekom iz prisile, nekom nikada ali onda to nije nešto već ništa. Nekom uspe iz prve a neko se zaglavi i ne dodje do cilja, te opet (p)ostane niko. Iz nečega nastane nešto a neko sa nekim opet napravi nekog ili ništa. Na kraju tog puta desi se početak, uz zvuk fanfara ili jecaje tužbalice.

Većina zna njegov tačan sat i minut i na osnovu toga ti naprave mapu kretanja do izvesnog kraja, u koju možeš verovati i uzeti kao izgovor za do-gu-bitke. Ukoliko su te zameli u prostoru i vremenu, nastavićeš ipak da bivaš, sa izvesnošću potpune neizvesnosti i najsigurnijim završetkom pride, što su nijanse u pitanju. Možda je nekima priča unapred napisana, ali ne mereno zvezdama već poreklom, no svoj novčić svako baca u vazduh, ispisujući sopstveni svitak. Desi se jedna veoma komplikovana stvar koju jednostavno zovemo – život.

Početak je trenutak u kome počne da se odmotava nastavak pupčane vrpce koju su samo fizički presekli i time odvojili od uzroka tvoje lične životne (ne)sreće.  Meri se gramima i ocenom koja ne garantuje lični životni (ne)uspeh. Slavi se kao dan rodjenja, sa kojim započinje nesvesni povratak u budućnost isprepletene od prošlosti manje više sličnih sudbina svih onih koji su bili zaslužni za tvoje postanje, a da za neke i ne znaš da su ikada postojali iako ih zovu genetskim kršom ako nesto krene po lošem, ili bogatstvom ukoliko probije neki specifični nasledjeni talenat.

Svake godine te teraju da pomisliš želju, čak i kada ih tako majušan nemaš jer ne znaš šta one znače. Onda te vremenom sustignu sve one nevinošću propuštene a u brojnosti nezajažljive. U godinama koje u činjenju ludosti odbijaju na mladost, želiš da ti rodjendan što pre dosegne broj koji će opravdati tvoju neshvaćenu zrelost obučenu u glupost. Želiš da postaneš Veliki jer je njima sve dopušteno iako nesumnjivo i kažnjivo, premda ti moć te robije apsolutno ne znači baš ništa, jer se okovi mogu razbiti upravo kad Mali i formalno to prestane da bude.  Ali to ne znači ništa, jer sa većim brojem svećica i pored dobijenih vakcina, saveta, dobrovilinskih želja i veštičjih smicalica po rodjenju, ne moraš postati mnogo pametniji. Štaviše, negde baš ume da zapne.

Onda ti kažu – zreo si, odrastao, kuda? dokle? Naravno, hrliš tamo gde ćeš moći da radiš baš sve što želiš a tebe će baš biti briga šta drugi misle iako su baš ti skloni da drugima nameću ograničenja. Ni to ne znači ništa, jer nećeš lako primetiti ubrzanje vremena iako ti metabolizam usporava, i kako sve brojnije svećice više figuriraju ne kao ukras, jer je i nemoguće oduvati ih iz jednog daha, već kao sve brojnije neostvarene, prolongirane želje.  Neke ćeš doseći i videti da nisu bile vredne tolikog htenja, neke odložiti, a mnoge zaboraviti. Neke ćeš čuvati u tajnosti jer su neprimerene rodjendanskom broju, druge ogoljene ganjati poput plena koji utoljuje vučju glad.

A oni, rodjendani, počeće da se smenjuju sve brže, smanjujući nekom magijom raspon izmedju dva uzastopna sve više. Ono zašta je nekada trebalo mnogo vremena da se desi, dešavaće se iznebuha, i ne samo nekom drugom. Ono što se nije dešavalo nikom, uglavnom se neće ni tebi desiti bez obzira na prizivanje. Vrhu sa koga sledi spuštanje približićeš se i ne znajući da si se uspinjao.  Znaćeš kada budeš počeo da se kotrljaš, najpre sporo a onda sve brže, ne znajući gde ćeš se i kada zaustaviti, ostati osakaćen a živ u iščekivanju neodložnog. Slavićeš život zamerajući mu, zahvaljujući mu, umiljkujući mu se, naredjujući mu, verujući mu, ne dopuštajući mu da te slaže ili odvuče gde želi, premda znaš da ima veliku moć nad tobom iako izigravaš ulogu gospodara koji ga drži u šaci. Stezaćete jedno drugo u zagrljaju dok ne popusti strast a on izgubi moć da te spreči da odeš tamo čemu se opireš ili možda ipak žudiš. To će se desiti posle tvog poslednjeg rodjendana, koga će se onda kada ih više ne budeš mogao slaviti setiti oni kojima si bio važan. U medjuvremenu,  potpuna svesnost o krajevima sopstvenih i tudjih početaka možda može ulepšati sam život. To bi morao znati, sada, mnogo pre no što i želiš da razumeš i opravdaš smisao svog postojanja. 

Možda to u stvari nikada nećeš ni shvatiti ili objasniti, ali to nije razlog da u čast jedinstvenog poklona koji ti je dat, želeo to ili ne, iznudjen nečijom ljubavlju ili mržnjom, slučajnošću ili namerom, punim plućima živiš i poželiš sebi nešto veliko na svoj dan rodjenja, mada pravo na svakojake imas uvek, ali na irealne želje imas samo tada. Ne misli o krajevima jer su oni ionako uvek neki novi počeci.

Srećan ti rodjendan, ko god da si, gde god da jesi, i kada god ti on bio. A sad zažmuri i poželi svoju Želju…

(Decembar 2015)