Prosveta i prosvetnici

Prosvetni ste radnik?

Imate Instagram? Twitter? Facebook?

Ukoliko nemate, pod hitno se aktivirajte jer ćete se možda tamo pronaći i otkriti da imate bezbroj lajkova i da ste ultra popularni.

Ne oklevajte da saznate dokle je dogurala vaša slava i kuda vodi vaša budućnost, iako je mogućnost da ćete se susresti sa sobom dok ispijate jutarnju kafu i neobavezno “listate” neki od najposećenijih internet portala izuzetno visoka. Neću ovog puta o profesorki(-kama, preciznije) iz Vranja čije slike golicaju maštu i nadražuju kožni pokrivač mlađe i starije populacije, i koja zbog jednog od poslednjih skandala koji potresaju intelektualni kružok sada na prinudnom bolovanju boluje kako bi se povratila od šoka. Mogućnost da joj je neko ukrao telefon, fotošopirao slike, naterao da bude u nezgodnim pozama(?!) – stoji, ali lako može i da padne tj. bude dokazana, no gospodja će se sigurno brzo oporaviti jer će se verovatno u medjuvremenu pojaviti neka druga koleginica koja će joj preuzeti štafetu. To mu u stvari dođe kao ništa naspram onih manijačica što po belom izopačenom svetu spopadaju maloletnike i seksualno ih zloupotrebljavaju dok se oni ne rasveste i shvate da javnosti treba neumoljivo otkriti ko to vaspitava decu. 

Da postoji problem upristojavanja i savladavanja sopstvenih hormona od strane odraslih vaspitača, postoji (u ovo naravno ne ubrajam  seksualna iživljavanja, mamce, ucene i insinuacije odraslih), ali šta uraditi sa hormonima onih koji su u škole došli nešto da nauče?

Na primer, pre nekih godinu dana jedna petnaestogodišnjakinja je u poznatoj Karlovačkoj gimnaziji u vreme časova i tokom vannastavnih aktivnosti malo svojim mobilnim telefonom iz dosade usnimavala svoje profesore, napravila fontomontaže, i sve to lepo postavila na Instagram. Profesori su se našli duboko povredjeni.  A valjda je trebalo pomaziti nestašnu tinejdžersku glavicu i reći – no, no, da to više nikad nisi uradila. Direktorka koja je na inkriminisanoj slici držala fotošonalepljenu flašu šljivovice, naprečac je suprotno zakonu uz podršku ostalih uvredjenih, poniženih i solidarnih kolega devojci uručila šut kartu i još poželela da se ovoj onemogući školovanje u bilo kojoj vaspitnoj ustanovi na području grada (verovatno je trebala da joj ponudi da zajednički popuše po jednu lulu mira ili makar džointa i onda mir sestro mir), dok su roditelji bili izbezumljeni što je njiihova ljubimica izbačena iz škole, pozivajući se na njeno neotudjvo pravo na obrazovanje i razumevanje za histeriju duhovitih adolescentnskih hormona. Učenica je dobila tri meseca dodatnog raspusta ali na kraju ipak bila vraćena u školu. Direktorka je zbog svoje osionosti i nevaspit(a)nog pristupa popila otkaz.

Postoje i oni kojima su za zdravicu ponudjeni kokteli druga Molotova ukoliko ne poprave uporne loše ocene, drugi su završili na traumatologiji polomljenih vilica, noseva, udova, kukova i prignječenih rebara, nekima su se nezgodni padovi i bacanja s mosta dešavala pri povratku kući, dok se pljuvanje i verbalno maltretiranje može uzeti za najbeningnije i nešto skoro apsolutno normalno i uobičajeno. U celoj ovoj priči verovatno su najveći profiteri ispali psihijatri koji su oštećene trebali da primire i nagovore da se vrate na posao koji im ne garantuje stabilno radno mesto, platu, a biće ni život. Takodje solidno prolaze i “zvezde” tinejdžeri koji su pokazali da njima ne može da manipuliše nijedan pojedinac ili obrazovna institucija i da se, kao što sam život nudi na tanjiru, samo silom i pravom jačeg može doseći potpuna sloboda izražavanja i adekvatna nagrada za konstantni nerad. Ako nećeš da daš pozitivnu ocenu milom, to se može rešiti silom. Mame i tate dotičnih u 99% slučajeva apsolutno podržavaju učinjenu reakciju i stoje iza postupka svoje uglavnom ničim povredjene, već isključivo bahate i naravno slabo vaspitane dece. Pitanje je vremena kada će se na vestima pojaviti priča o jednom porodičnom tabanju neprimerenih, nedokazanih profesora. Njih je inače nekih 80% koji su na ovaj ili onaj način bili izloženi nekoj učeničkoj perverziji. 

Ustavom je zagarantovano pravo na obrazovanje svakom biću. Iz tog razloga ne postoji način da se ijednom djaku, makar vitlao pištoljem ili obavio jednu vaspitnu šutku, može narediti da izadje sa časa. Mudar profesor bi trebao znati da mu ne preostaje ništa drugo nego da pokupi svoj ponos i još uvek neokrnjeni fizički integritet, te da napusti učionicu dok mu neko nervozan ne promeni fizički opis. I da naravno drugi put obavezno pokloni bar četvorku, zapuši uši, zatvori oči i napravi najlepši mogući osmeh da bi na Youtube-u sa kompromitujućim klipom izgledao bar šmekerski a ne ponižavajuće ubijen, u pojam i status. Neuhvatljivi će od nadležnih ionako samo dobiti jedan veliki ukor.

Program i koncept Škole bez nasilja uveden pre 10-ak godina, koji je imao za cilj stvaranje bezbedne i podsticajne sredine za učenje, rad i razvoj, i sprečavanje bilo kakve psihičke i fizičke povrede medju decom će i dalje očigledno samo deklarativno sprovoditi ideje od kojih niko nije video koristi. Definitivno ne postoji niko dovoljno merodavan, odlučan i moćan ko bi zaštitio ugrožene strane, bilo da se ona nalazi na strani učenika ili prosvetnog radnika (a bezumlja ima na obe). Deca su, uzgred, međusobno sve agresivnija i izvitoperenija u mučiteljskim idejama. Pojedini školski policajci će i dalje (valjda je za red i mir nekako najsigurnije imati uniformisano lice sa oružjem, i nadam se da će dotični uskoro dobiti svoje pozicije i u vrtićima (mada je tu valjda dovoljno da nose pendreke), šurovati sa dilerima ili biti pregaženi od istih koji usred bela dana naočigled svih vode svoj unosni posao. Direktori će izigravati francuske sobarice kako ih iz nekog budžaka ne bi zadesila ista sudbina napadnutog. Sistem će se zbog svoje navodne humanosti i nužnosti uvodjenja demokratskih vrednosti praviti slepim, i u nedrima gajiti mala zla koja vode ka nekim mnogo većim i opasnijim. Ostalima ne preostaje drugo nego da se pomole za neki meteor koji ovog puta neće promašiti sav besmisao ličnog i opšteg kukavičluka i sveopšteg haosa koji vlada u ovom zamišljenom redu.

(Novembar 2015)