Konzistentno turbulentno

Ostalo je tačno 23 dana do završetka jedne obećavajuće (od strane onih koji su izvanredno plaćeni da svakojaka obećanja daju), naporne (nije to ništa, može i gore tj. niže, do klečanja), prosperitetne koliko se u ovim okolnostima može (dobili smo i što nismo tražili), prelomne (lomilo se i preko nekih kolena, i nečijih ledja) godine. 342 dana, ispunjena samo lokalnim vestima bez globalnih, svetskih konfuzija i katastrofa, pružila su pregršt dogodovština kojima se više ne može pohvatati ni početak, ni kraj, dok je sredina (suština) ostala zatrpana novopridošlim, ne manje senzacionalnim (i–zacionalističkim), i pre svega uznemirujućim.

Misilm da mi je memorija pamćenja, što bi Majka Nacije rekla, poprilično bušna od siline i mnoštva informativnih udaraca, zloslutnih nagoveštaja, neočekivanih realizacija, glavobolnih istina i neprogutanih laži, ali definitivno izmrcvarena postojanošću otelotvorene bolesne mašte onih koji žele da svoj eksperiment nad stadom izvode što duže. Logično je da će većina ne samo ostati bez vune, mleka, mesa i sigurnosti iako ga zajedno čuvaju i pastir i glavni krvnik kome uz dozvolu dobacuju strani proždrljivci, nego će mu promeniti i DNK  ako treba. Dobrovoljno pristajemo na sve, osim na žice i zidove ka spolja jer mi opasnost anuliramo iskrenom humanošću, iako je koncentracioni logor poluotvorenog tipa za one unutra i budno radi pod visokim naponom.

Ovu godinu obeležili su fantastični finansijski projekti koji će dugoročno rešiti vizuelnu zaostalost prestonice približivši je bogatom Istoku, a Istok iz sredine Zapadu, prodrmati uspavani i razdešeni gradjevinarski mehanizam, provinciju postideti ali i odobrovoljiti da pokloni svoje banje, jezera, brežuljke, njive, salaše i zapuštene dedovine. Ima kome se to svidja, ko hoće i ko nama i sebi želi dobro, i svakako ga ne treba sprečavati u tome. Solidarno smo i ove godine uz prinudu države samoj državi vratili deo plata i penzija zarad svetlije budućnosti koja je došla brže od one što su troglave bankarske svetske aždaje prognozirale. Sada možemo uz samilosni promilni povraćaj datog kupiti mesečno dva kila banana više i time utoliti svoju majmunsku glad. Ujedno, vrhuška je za izvlačenje zemlje iz ekonomskih dubioza angažovala konsultantsku kuću bivšeg neprijatelja koji je naredio bombardovanje nas neposlušne dece. Ta kuća će sada nadzirati naše investicije, poljoprivredu, strana ulaganja, državnu upravu i privatizaciju javnih preduzeća. Nikakve dlake i kože tu ne treba mešati, a ta neprijatna epizoda iz prošlosti je ionako samo bila naša greška trenutka, jer su lepo tražili potpis na sve odmah, a ne nekad posle.

Potom nam se desio helikopter. Požrtvovane duše je pojela magla, nečiji hir, loša procena i namera, a posmrtno još jednom dokrajčio javašluk, bezobrazluk i besramnost.  Da se rodio u Japanu, glavnokomandujući bi zbog lošeg obavljanja posla, lične časti i sveopšteg morala izvršio harikiri (da se baš ne spomene još i bliska vezu izmedju keramike i radnog iskustva stečenog redovnim odsluženjem vojnog roka kao presudne za dobijanje nebitne funkcije kao što je odbrana zemlje), a ovako mu je glave došla jedna obična žena (zbog njih muškarci u stvari uvek izgube glavu, simbolički ili formalno) koju je iskomplementirao na pogrešan način u pogrešnom momentu, mada mesto nije bilo presudno. Najbolji prijatelj i vlasnik gazdinstva mu to nije oprostio jer je njegov odnos pak prema ženama i prema drugim nemoćnim a ugroženim vrstama ipak nešto drugačiji. Možda im je zato ukazano poverenje i njih 5 čvrsto drži svoje ministarske, bankarsku i jednu bez fotelju ali uticajnu, što valjda nije previše malerozno za dobro odabranu posadu državne krstarice koju nikakve oluje ne mogu da ometu na nemirnom političkom moru. Valjda će tako ravnopravne uspeti da izbore neka prava i neko zgodno mesto za sve uporne žene u ovom mizoginom brlogu. Neke su se same pobrinule da o trošku javnog preduzeća isplate deo rata za svoj stan (koje uzgred uskoro više neće biti javna kuća i budžetu draga firma, već jedna koju valja uvaljati nekom pre nego skapira da samo pravi finansijske rupe i bespotrebno pokriva bazu bespotrebnih podataka), dok su druge pokazale moć svoje fizičke i intelektualne deformativne transformacije u skladu sa podnebljem, što je bila samo dopuna emotivnoj prilagodljivosti situaciji, stečenoj tokom godina menjanjem političkih obora. 

Osim što smo humani prema strancima na njihovom putu ka zapadnoj sreći, humanistima smo se dokazali i naspram nikadašnjih ali u prokletom proteklom ratu sada nekadašnjih neprijatelja, i donirali 5 miliona eura da iskupimo i umirimo s(a)ve(s)t . Valjda će ih bolje upotrebiti nego što mi umemo sa ličnim ulaganjima koja kao da završavaju poput kišnih kapi u pustom žednom pustinjskom pesku, ili u najmanju ruku u nečijim firmiranim džepovima.

Na samom izmaku turbulentne godine,  desio nam se i trenutak istine tj. poligraf tj. nešto što ni u jednom krivičnom postupku ne može biti uzeto kao dokaz i sredstvo za donošenje konačne sudske presude. Ali ako ćemo za pravo, mnogi veruju i u vanzemaljce, život posle života, levitaciju ili masone, pa zašto ne bi verovali ljudima koji stoje iza svake svoje reči, makar one bile premerene osetljivom iglom. To treba poštovati. A i one do zuba naoružane nindža kornjače na konferenciji za štampu zajedno sa golorukim Ministrom koji je lepo kazao da se sa lažnim optužbama nije igrati, a sa mašinom za lažolov još manje. Zato bugarski crnomorski stanovi u stvari više nisu naši, i baš šteta, mogli smo da tajmšerujemo letovanje.

Desile su nam se farme, velika i mala braća, zvezde i padalice, klovnovi, uzbudjeni, nervozni, posrnuli , uzdignuti, telesno zdravi, umno bolesni, odnegde reinkarnirani i zauvek pokopani , neobećani i neželjeni,  uporni i ne-odustajući. Desio nam se pomor Nade i Uverenja da će se možda konačno nešto pozitivno desiti.

U stvari, šta ja to pričam?! Još 23 dana je fore da se desi nešto lepo a da nije tenis. Ako se i ne desi, nema veze. I ovo što se desilo ćemo svakako zaboraviti, a u 2016-tu ući sa novim poklonima i obećanjima  Deda Mraza. Budimo klinci bar malo, njima se baš sve ostvaruje. Ako ne…. neka ide u klinac gde se ionako sve zaglavilo.

(Decembar 2015)