Momenat suočavanja sa nekim činjenicama
može biti veoma težak. Nije nemoguć, nije uvek premostiv i ne dešava se samo
drugome. Možda ste Vi jedna od onih 10 koja će morati…
Svake godine 4000 žena u Srbiji se
suoči sa momentom neprijatnog saznanja. Nažalost, njih 1600 definitivno
izgubi šansu da pobedi, ali sa pravovremenim prepoznavanjem i započinjanjem
borbe, 90% može očekivati da će ovaj izazov sudbine u njima sigurno
usaditi bolje sagledavanje sopstvenog zdravlja i života. I upravo na toj šansi
treba biti veoma zahvalan.
Nije bila mlada ali je ove godine
trebala da po drugi put postane baka. Vest o tome nije uspela da joj da
snage da se izbori sa bolešću koja ju je po prvi put savladala pre 5 godina.
Nakon hemoterapija, zračenja, gubitka kose, mršavljenja, emocionalnih i fizičkih
uspona i padova, izgledalo je da će sve na kraju ispasti u najboljem redu.
Nije. Neizlečeni i neizlečivi rak je metastazirao. Jedna mala devojčica će kao
i njena malo starija sestra imati uspomene na svoju hrabru baku samo preko
slika i dirljivih priča svoje mame. I nosiće potencijalno breme moguće bolesti
u svojim genima. Naša porodična prijateljica.
Desilo se u njenim ranim tridesetim.
Sa sinom koji je tek prohodao, solidnim poslom, relativno sredjenim životom ali
poprilično izložena stresu, dogodila se dijagnoza koja joj je istumbala život,
u stvari više života. Hemoterapija, zračenje, gubitak kose, strah, odsecanje
dojke. Rezultat uspešan, i nada da se neće više ponoviti. Rodjaka naših
poznanika.
Rutinski, obavezni pregled u
studentskoj poliklinici u veoma ranim dvadesetim. Neočekivana kuglica čiji
oblik i veličina izazivaju ozbiljnu sumnju. Pregled, snimanje, operacija,
biopsija, ožiljak. Rezultati negativni, tumor “nasmejane” ćudi. Gomilica
istovrsnih na drugoj strani, čekaju… Kontrola obavezna. U medjuvremenu
više pregleda ultrazvukom, mamografije. Kvržice (za sada) ćute. Ja.
Znaci zbog kojih Vi žene (ali i
neznatan procenat muškaraca) možete posumnjati da ste obolele od najčešće vrste
smrtonosne bolesti u obliku raka kako u Srbiji tako i u svetu, lako su
prepoznatljivi, iako sigurno i nisu, a nisu jer rak, ili tumor u početku
zapravo ne boli. I ne osećaš da se išta loše dešava u tvom telu, da se nešto
iznutra raspada, umnožava, truje i preti da izazove haos. Onda kada počne da
boli, tada je obično kasno. Nedovoljno je vremena i prostora da se nešto
uradi, osim silovitim merama koje pospešuju strah, izazivaju sumnju u pozitivne
rezultate, ubijaju volju, izazivaju paniku, i pri tom ne garantuju da će išta
biti bolje. Nateraju te da shvatiš kako je život uvek o koncu i koliko nisi
umeo da se bolje brineš o sebi, da pratiš svoj organizam, ugadjaš mu, prinosiš
žrtvu vremena kako bi prekontrolisao upravo na vreme sve ono što je dobro ali
može postati loše, i kako sada, kada vreme na neki način ističe zapravo ceniš
mnogo više ono što imaš, shvatajući koliko ćeš izgubiti jer si mislio da ničeg
nema dovoljno. Imao jesi – zdravlje. No ono je krhko.
Obratite pažnju na svaku izraslinu
ili čvor u grudima, ne zanemarujte njihovu asimetriju i drugačiji oblik, ne
ignorišite osipe, vene, iscedke i krvarenja iz bradavica, promene kvaliteta
kože, čudna ispupčenja ili udubljenja dojki, crvenilo. Nemojte u stvari čekati
da se išta od ovog pojavi, već jednom godišnje obavezno posetite svog
ginekologa. Nemojte se bojati mamografije koja ne boli iako je neprijatna.
Radite samopreglede. I nikada nemojte zaboraviti da porodična istorija te
bolesti visokoprocentno cilja na vašu stranu.
Preventiva je ta koja vam može
spasiti život. Pa i ako se loše desi, ne postoji ništa što vas može sprečiti da
se borite. Rak dojke je bolest koja ne napada samo stariju populaciju. Može se
desiti bilo kome. Može se desiti bilo kada. Može se desiti da je otkrijete u
prekasnom stadujumu. Možete izgubiti jednu ili obe dojke, ali nećete prestati
da budete Žena. Borite se za svoj život, i njegov kvalitet mnogo pre no što Vam
okolnosti nametnu neka svoja ružna nova pravila.
Oktobar mesec je zvanični svetski
mesec borbe protiv raka dojke. Ružičasta mašna je njen zaštitni znak.
Dobrotvorne akcije sprovedene zarad informisanja i prikupljanja novčanih
sredstava deo aktivnosti kojim se bave neki bivši ali i potencijalni pacijenti
i njihovi lekari. Zato budimo dobri prema sebi ali i prema drugima, i to ne
samo u ovom mesecu koji nas podseća na tu obavezu koja zapravo treba da se
pretvori u iskonski nagon za preživljavanjem.
Naučimo da je briga i o tom i o
ostalim delovima tela isključivo lični zadatak, i to ne samo zbog sopstvenog
života nego i zbog svih koji nas vole. Ne zaslužuju takvu nemarnost ili strah
od onog što se može desiti a ne dozvoljava da se nešto preduzme.
Budimo mudri i dobri prema svom
biću. Ionako nemamo nekog drugog sebe, niti iko nekog drugog nas.
(Oktobar 2015)
No comments:
Post a Comment