Mali korak velikih ljudi

Ne možeš zamisliti šta te čeka. Osobito ako ti je to prvi put, a svaki put na tom putu je uvek neki prvi, osobito na nepromenljivi datum nepromenljivog početka koji krasi jedinica od koje ćeš uporno bežati. Sa viškom istih će te proglasiti lenjivcem i neradnikom pa ćeš možda nekim nepredvidivim slučajem (iako je u sadašnjosti to skoro pa nemoguća priča, jer je ovo vreme svakojakih „genija“ i velikodušnih nezasluženih poklona) po prvi put uraditi istu stvar drugi put i to sledeće godine u isti čas. Ipak, tebi se to sigurno neće desiti jer se najgore stvari uvek dešavaju drugima, a i nisi od sorte goniča usamljene cifre. A i da se dogodi, nije najgora stvar u životu boriti i neizboriti se sa brojem jedan jer je lako dokazivo da su mnogi sa mnoštvom jedinica u džepu danas za razliku od nekih čudnih vremena u kome se to smatralo sramotom, u stvari postali broj jedan kome se klanja, zavidi, a ponekad ga se i plaše. Ali ne treba otići toliko daleko jer je matematika iako egzaktna nauka sklona menjanju nekih pravila, kada je projektovanje veština, znanja i vrednovanje ljudi u pitanju. A budućnost nam valja svakojake narkotike i ozdravljenja.

Ne možeš zamisliti šta te čeka iako su te možda  već zastrašili rečenicom – čekaj, čekaj, samo da kreneš, pa ćeš videti! Ali ne obraćaj pažnju na to. Videćeš neke svoje vršnjake kako unezvereno očekuju skidanje skalpa iako te zapravo niko ne sme čvrknuti ni jagodicom prsta po glavi. Ne smeju povisiti ni glas na tebe, šikanirati te, očekivati da budeš živa enciklopedija ili zamorac osim što će ti već drugog dana na ledja natovariti teretanu od barem jedne četvrtine tvoje ukupne telesne težine, za domaći zadati jednačinu sa jednom nepoznatom, sastav o tome ko su ti mama i tata i čime se bave, poslati dopis roditeljima o mogućoj destinaciji za školu u prirodi sa pravilno rasporedjenim ratama, i još neke nebitne sitnice. Nije neobično da se tako desi, ali se tebi neće to desiti, iako treba od malih nogu biti spreman na neprijatne izazove novih životnih početaka od kojih se ovaj ubraja u jedan od najznačajnijih, iako sa protokom vremena biva sklon ulepšavanju i pre svega zaboravu. Većina će se na tom neravnom putu mačevati sa raznolikim brojkama dok će se veštiji isključivo boriti sa peticama, a onda samo za njih. Neki će ih dobiti a da ih nisu zaslužili pa ni tražili. Najbolje će preživeti samo na kraći rok, a neke postati zrele, poželjne i prestižne desetke kada dodje njihovo vreme. A nije nemoguće tj. čak je verovatno da će sve to postati tako nevažno iako je izazivalo toliko buke i nemira.

   

Ne možeš zamisliti šta te čeka iako ćeš se najverovatnije naći u društvu već poznatih drugara iz susedstva ili vrtića, pa je potpuno zamislivo da se ne može nista tako nezamislivo čudno desiti. To su tvoji budući šaptači, pomagači u preskakanju predmetnih prepona i u nošenju štafete na stazi obrazovanja, ali i konkurenti koji neće biti imuni na podsmeh ukoliko nešto ne znaš ili provokaciju ukoliko znaš više od njih. Kako vreme prolazi, njihov uticaj će rasti makar se u tebi nešto lomilo i savijalo, ne dopadalo i odbijalo. Uticaj i autoritet onih koji su tu zbog tebe, iako neki nekad pomisle da si ti tu zbog njih, biće sve manji osim u slučaju onih koji su lepotom svog bića uspeli da ti se uvuku u memoriju do kraja života, i čega ćeš biti svestan tek kada sve prodje. Neki će zasluženo poneti titulu trenera strogoće i postavljača temelja tvog neotudjivog znanja koje će se godinama kasnije nadogradjivati. Neki će izbledeti i nestati iz vidokruga onog momenta kada prestanu da budu bitne njihove isprazne i promašene nastavničke karijere. Medju svima njima će ostati oni najvažniji koje ćeš bez problema prepoznavati na nekim budućim proslavama godišnjica male ili velike mature, bez obzira što će promeniti svoj lični opis ali ne i lični pečat. Ostale ionako nećeš imati potrebu i želju da saslušaš ili vidiš.

Ne možeš zamisliti šta te čeka, ali računaj da pravda nekad nije dostižna. I da su razočarenja neminovna. Neki „trudovi“ nenagradjeni. Veliki napori i zalaganja sigurno pohvaljeni i potvrdjeni. Kriterijumi ocenjivanja različiti. Naklonosti ili neprihvatanja izvesni. Gubljenje časova, nerava i vere u svoje profesore – moguće. Otkrivanje nepoznatih svetova i sticanje znanja najlepše iako najteže. I to da su tvoja prava zaista velika ali obaveze još veće, ali ne naspram onih koji su dužni da te paze a ne zoveš ih mamom i tatom,  već naspram sebe od koga mnogo toga zavisi. Ne treba nikud žuriti pa ni ka odrastanju koje će doći brže no što se nadaš. 

Budi siguran da će ovaj današnji dan, za tebe koji nažalost odlaziš iz carstva čarobnjaštva i bajki i ulaziš u pomalo surovi svet odraslih, biti mali dan za čovečanstvo ali veliki za Tebe. Zamisli mali školarcu – i ovaj današnji, i neki drugi prvi septembar je uvek novi početak.  

I ne boj se, iako ne možeš zamisliti šta te čeka. Ali slobodno zagrizi jabuku saznanja, budi najbolji što možeš, i veruj da istinu zbore oni koji govore: Od kolevke pa do groba, najlepše je djačko doba!  

***

A vi poštovani roditelji, koji ćete jedini i razumeti ovaj tekst jer ste kroz to odavno prošli – budite uvek uz svoje dete. Budite njegova podrška, savest, nesavršena enciklopedija koju će osloviti bez straha, njegov uzor i motivator, dok ne nauče da je glavni u njima samima. Ne oklevajte da ga učite pravim vrednostima, ne potencirajući da je važno samo snaći se, iako nećete biti daleko od istine, ali mnogo bliže samo(za)vara(va)nju. Naučite svoje dete da misli i da to pokazuje iako mu to neće uvek ići u korist. Pospešite njegovu samostalnost jer će to neko umeti da ceni. Naoružajte ga strpljenjem da se u životu treba predano boriti, i znanjem čime će osvojiti sve što poželi. Čak i one koji to sami nikada nisu umeli da steknu. Ako i pogrešite, nemojte lagati da nije moglo drugačije. Razumeće sve jednog dana. Čak i ono zašta mislite da je samo vaša privilegija. Srećno!   

(Septembar 2015)